U pšenici suzbijati bolesti, a u okopavinama korove

Stanje useva na vojvođanskim njivama je zadovoljavajuće uprkos činjenici da su "ludi april" i još "luđi maj", kako to kažu poljoprivrednici, doneli kolebljive temperature vazduha, dosta padavina i malo sunca. Ovog trenutka najvažnije je obratiti pažnju na korove. Kod pšenice je najbitnije suzbijati fuzarioze, pepelnice i rđe. Usevima je sada najpotrebnije sunce. Biljke u ovim uslovima slabije napreduju te su ugrožene od nekih štetočina i korova.

Sunce je najbolji fungicid

Stanje strnih žita u srednjem Banatu je neujednačeno, što je posledica različitih rokova setve. Završeno je cvetanje žita posejanih u prvoj dekadi oktobra te je i njihova zaštita od bolesti koje napadaju klas trebala da bude odrađena sa prvim majskim danima. Tu se pre svega misli na prouzrokovače šturosti klasa - fuzarijum graminarum. Usevi zasejani krajem oktobra i početkom novembra sada su u fazi cvetanja i pravo je vreme da se izvrši tretman, preporučuje Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe PSS Zrenjanin.

"Sada je osetljiv period kada se infekcija dešava preko žiga tučka. Ova godina će svakako pokazati razliku među parcelama na kojima su tretmani obavljeni i onima na kojima nisu jer od 5. maja padavine su učestale, što proizvođačima onemogućava ulazak u njive. Važno je napomenutu da se tretmanom za zaštitu klasa radi zaštita dva zastavičara i dva lista ispod, koji i utiču na visinu prinosa. Treba znati da je uticaj samog zastavičara na visinu prinosa 70 odsto, a preostalih 30 procenata pripadaju listovima ispod", kaže Parađenović.

Ona je napomenula da ovakvi vremenski uslovi doprinose i stvaranju žute rđe koja je stvarala velike probleme 2014. godine. Ukoliko je izostao tretman fuzarijuma na klasu svakako je preporuka da se on ipak obavi kako bi se sprečio napredak bolesti koje su zaustavljene prvim tretmanom. Da bi ti listovi bili zeleni i zdravi neophodno je preklapanje u tretmanu. "Važno je napomenuti i da je zabeležena pojava vašiju u visokom broju na usevima i na zasadima, pa tako i na pšenici. Da se tretman ne bi kasnije ponovo preduzimao, savetujemo da se sad uradi kombinacija insekticida sa fungicidom koja će delovati na vaši, stripse i lemu. Lema struže listove zastavičara i dva lista ispod i smanjuje asimilacionu površinu lista. Tretiranjem se samnjuje i brojnost stenica koje se hrane sisanjem na klasu. Tu je insekticid neophodan jer svi pomenuti insekti prouzrokuju šturost klasa", savetuje Parađenović.

Bolesti i štetočine utiču na kvalitet zrna

O projektovanom prinosu sada je diskutabilno pričati, ali sve navedeno se odnosi na kvalitet. Prinos će biti diktiran količinom padavina u fazi nalivanja zrna. Mere zaštite koje se sada primenjuju čine kvalitet roda.

"Bićemo u prilici da vidimo da, gde nisu rađeni tretmani za zaštitu klasa, imamo visok nivo fuzarijuma. Merama koje sugerišemo želimo da proizvođači pored kvaliteta imaju i kvantitet. Naravno, to je sve direktno vezano sa cenom finalnog proizvoda. Ali, ako ratari žele visoke prinose moraju primeniti i visok stepen zaštite. S druge strane, postoje sorte koje imaju visoku osetljivost prema bolestima, one poseduju jako dobre osobine potrebne za mlinarsko-pekarsku industriju. To znači da je i agrotehnika drugačija. Većim ulaganjem, više se i vraća", reči su ove savetodavke koja je istakla da je vrlo nezgodno što nemamo i plaćanje po kvalitetu zrna jer bi tek tada proizvođači videli prave efekte pri izboru sortimenta i primene saveta Prognozno - izveštajne službe. Sorte koje nisu zahtevne i osetljive na bolesti imaju visoku rodnost, ali je kvalitet pšenice znatno lošiji.

Svaka ušteda smanjuje prinose

Mnogi ratari ove godine su svesno usevima uskratili neke agrotehničke mere jer, kako kažu, moraju da smanje ulaganja. Razlozi za to leže u niskim otkupnim cenama prošlogodišnjeg roda, kao i u velikom smanjenju subvencija. Prof. dr Stevan Maširević napominje da svaka ušteda smanjuje prinose.

"Svaka ušteda u agrotehničkim merama za posledicu ima smanjenje prinosa. Zapravo sve useve žanje otkupna cena. Ukoliko su otkupne cene zadovoljavajuće proizvođači se uvek opredeljuju za punu agrotehniku, sa utroškom svih mogućih mineralnih materija, pesticida itd. Pošto su cene izostale, pogotovo u vreme setve, kada se pšenica otkupljivala po najnižoj ceni u poslednjih osam godina, oni sada neće da urade adekvatnu zaštitu jer im je to veliki izdatak", objasnio je Maširević i dodao da bi se primarni poljoprivredni proizvođači vrlo brzo prestrojili i usevima dali sve što im je potrebno, ukoliko bi se zabeležio cenovni skok. U sadašnjim uslovima može se očekivati manji prinos i lošiji kvalitet. Profesor Maširević kaže da je njegova preporuka ratarima da ipak primene kompletnu agrotehniku jer uvek postoji nada da posle oblaka dolazi sunce.

Stagnacija u rastu okopavina

U Srednjobanatskom okrugu sve okopavine zbog nedostatka sunca stagniraju u porastu. Izuzetno je šarolika situacija na terenu, ali i unutar jedne parcele. Bez obzira na rokove setve, kukuruzi, suncokret i soja se nalaze u različitim fazama rasta jer je reč o toploljubivim biljkama.

"Oni stagniraju u rastu, imaju nezdravu žuto - zelenu boju koja ukazuje da su biljke pod stresom, da imaju lošiju kondiciju, kao i da će primena herbicida takođe delovati stresno na njih. Bez obzira na to, čekanja nema, jer je kod primene herbicida limitirajući faktor broj listova. I ako kukuruzima nedostaju sunce i više temperature vazduha, oni lagano napreduju. Oni su sada niski rastom, ali imaju dovoljan broj listova te proizvođačima preporučujemo da obiđu svoje parcele i prebroje broj listova. Sada je reč o fazi između 5 i 8 listova što ograničava upotrebu određenih herbicida", poručuje Parađenović.

Korovi rastu i bez sunca

Ona je podsetila da četiri bitna momenta primene herbicida u kukuruzu. Posle setve, a pre nicanja, što je savet proizvođačima koji su radili u vreme ranijih rokova setve. Ovakvi tretmani biće maksimalno efikasni upravo zbog padavina koje su sledile, a za koje su oni direktno vezani. Za deaktivaciju ovih herbicida dovoljno je 10 mm kiše po kvadratnom metru. Tretmani nakon nicanja rade se kada kukuruz ima tri lista i reč je o pesticidima koji imaju intenzivno delovanje preko zemljišta i obuhvataju i korove koji su nikli, kao i one koji će tek nići. Najveći broj preparata za zaštitu kukuruza ima registraciju do petog lista, ali je njihova primena pogubna u šestom listu. Zbog toga je važno da proizvođači prebroje listove jer svaka kasnija primena ostavlja posledice na prinos. Za razvijenije useve treba koristiti herbicide koji se primenjuju do sedmog, odnosno osmog lista.

Zimskim korovskim biljkama poput gorušice i palamide ne treba mnogo sunca. Isti je slučaj i sa prolećnim korovima kao što su pepeljuga, kereće grožđe, štir, tatula i dr. To su korovske nikrofilne biljke karakteristične za srednji Banat i one ukazuju da su ova zemljišta veoma bogata azotom.