Kanadski istraživači otkrili su da postoje brojne prednosti od uključivanja ozime pšenice u plodored kukuruza i soje poput većih prinosa, bolje dostupnosti vode i zdravlja zemljišta.
Kukuruz i soja jedne su od najzastupljenijih ratarskih kultura i uzgajaju se širom sveta. Kanadski istraživači su došli do zaključka da je u njihov plodored dobro uključiti jednako tako zastupljenu - pšenicu. Kako prenosi Future farming, naučnici su sproveli brojne eksperimente i konstatovali da je važno ozimu pšenicu jednom tokom četiri godine uključiti u njihovu rotaciju. Takođe, ovakav model deluje na povećanje prinosa.
"Njihovi prinosi bili su veći kada je u plodoredu bila prisutna i pšenica", rekao je Ken Janovicek, član Američkog društva za agronomiju i vodeći autor studije. Za potrebu istraživanja naučnici su je sejali u plodoredu svake tri ili četiri godine i otkrili da ovakav dugoročni plodored kukuruza i soje može biti isplativ.
Kanadski poljoprivrednici se uglavnom fokusiraju na te dve kulture, jer ti usevi obično imaju veći finansijski povraćaj od pšenice. Ali, studija je donela ključno finansijsko otkriće.
"Povećanje prinosa, kada se ove kulture uzgajaju u rotaciji sa njom više je nego nadoknadilo niže prihode povezane sa prodajom ozime", rekao je Janovicek.
Dodao je da povećani prinosi prve dve povezani sa njenim uključivanjem u plodored vremenom nestaju, ako se ona isključi iz rotacije.
"Poljoprivrednici bi trebalo da nastave da je seju svakih četiri do pet godina", upozorio je.
Ovakav način ratarenja ima i druge prednosti. Na primer, zemljišta su zdravija i imaju bolju strukturu.
"Loša struktura zemljišta povećava eroziju i rizik od oticanja vode", napominje rekavši da to povećava opasnost od zagađenja površinskih voda. S druge strane, dodaje, dobra struktura zemljišta i zdravlje mogu povećati njenu dostupnost usevima, što je sve važnija stavka zbog globalnih klimatskih promena.
"Verovatno ćemo u budućnosti videti još veće koristi složenijih plodoreda", kaže Janovicek. Zapravo, istraživači su primetili najveći porast prinosa kukuruza i soje u kasnijim godinama sprovođenja eksperimenta.
Studija je sprovedena na dva mesta u kanadskoj pokrajini Ontario, a ispitivanje traje već više od 36 godina. Janovicek i kolege istražuju više načina pomoću kojih poljoprivrednici mogu ekonomski da profitiraju od pšenice.
"Kada je tržište sređeno, prodaja slame može povećati prihode povezane sa ovom kulturom", navodi ovaj istraživač kao primer. Dodao je i da uklanjanje žetvenih ostataka s polja nije smanjilo prinos kukuruzu ili soje.
"To pokazuje da njeno ostavljanje na polju nije potrebno za dobijanje većih prinosa tih dveju kultura", zaključuje.
Tagovi
Autorka
Jovana Cvetković
pre 3 nedelje
U profesorkinom kabinetu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nema čega nema 😁
