Prehrambena kriza
10.05.2022. 15:00

Ukrajina posejala manje jarina, Tursku muči suša, a Rusija najavljuje rekorde

S obzirom da Ukrajina i Rusija pokrivaju 29 odsto svetskog izvoza pšenice, nesumnjivo je da će zbog čitave situacije doći do prehrambene krize.

Foto: Depositphotos/Zabiyashka

628

172

Ukrajina je u ovoj godini zasejala oko sedam miliona hektara jarih useva, što je 25 do 30 odsto manje nego u istom razdoblju 2021., a uslovljeno je, osim ratom i vremenskim prilikama, objavilo je juče Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.

Štedi se na dizelu

"Seje se, uprkos teškoćama, prvenstveno u logistici", rekao je ministar Mikola Solskij na konferenciji za novinare pa dodao da je ovogodišnja setva slabijeg kvaliteta od lanjske, a manje je i površina pod kukuruzom.

"Imaju manje novca za herbicide. Štede na dizelu. Često gube vreme zbog policijskog časa ili transporta opreme. Problem je i skladištenje goriva. Zbog svega ova setva traje duže od standardne", rekao je ministar.

Na konferenciji je rečeno kako okupator nastavlja da krade ukrajinske žitarice, a gubici do sada su najmanje 125 miliona dolara.

Prehrambena kriza je neizbežna?

S obzirom da Ukrajina i Rusija pokrivaju 29 odsto svetskog izvoza pšenice, nesumnjivo je da će zbog čitave situacije koja je svakim danom sve gora, doći do prehrambene krize.

Tim više što se i za ovu godinu prognozira suša.

Dugoročna prognoza: Evropu čeka natprosečno toplo, vruće leto

Na primer, prema proceni USDA, proizvodnja ječma u Turskoj je gotovo prepolovljena, na 4,5 miliona tona u marketinškoj 2021/22 godini, a sve zbog suvog vremena, prenosi APK-inform.

Iako je u aprilskoj prognozi USDA smanjio domaću potrošnju te žitarice u Turskoj na 7,3 miliona tona u MG 2021/22, što je pad od 18 odsto na godišnjem nivou, značajno slabiji rod zahteva veći uvoz. Tako bi u 2021/22 mogla uvesti rekordnih 2,8 miliona tona ječma, što je za dva miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu.

Ovo će se jako odraziti na njihov izvoz brašna u čemu su prvi u svetu. Dakle, ta je zemlja u junu i novembru uvezla 1,7 miliona tona ječma, uključujući 668 hiljada tona iz Ukrajine, 665 hilj. t iz Rusije i 240 hilj. t iz Rumunije.

Rusija planira rekorde

Da će Rusija u 2022. požnjeti 87 miliona tona pšenice, u odnosu na rekordnih 86 mil. t proizvedenih u 2017., predviđa Elena Turina, koorinatorka odseka za analitiku Ruskog žitnog saveza.

Većina regija će proširiti setvene površine (Foto: Depositphotos/jovanjaric)

Rod ozime bi mogao da dostigne 64 mil. t u odnosu na 53 mil. t 2021. godine, a kada je reč o prolećnoj setvi Turina je izjavila kako će većina regija, posebno u Sibiru, Volgi kao i središnjem delu proširiti setvene površine pod prolećnim usevima, prenosi Finmarket.

"Rusija je prošle godine proizvela 23 miliona tona jare pšenice, a tu brojku može da dosegne i ovogodišnji. Tako će ukupna proizvodnja premašiti 87 miliona tona", naglasila je dodavši kako bi ukupna proizvodnja žitarica i mahunarki trebalo da bude 130 mil. t.

Tagovi

Ukrajina Rusija Turska Mikola Solskij Prehrambena kriza Prolećna setva

Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu.

Izdvojeni tekstovi

INTERREG projekat Hrvatska-Srbija: AI rešenja za otporniju i rodniju pšenicu
1

Izdvojen oglas

BioPlug - mikrobiološki preparat za razgradnju žetvenih ostataka

KLUB

Stanko Nekić
pre 1 nedelju

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo