Iako u zemljištu nema dovoljno vlage, biljke i dalje crpe rezerve vode. Kako navodi savetodavac Boža Plećaš, opasan bi bio duži period bez kiše, jer bi on bi doveo do rane suše, a to bi moglo da utiče na prinose.
Kiše koje su nedavno pale, na području južnog Banata, bile su nedovoljne da poprave stanje vlage u zemljištu na njivama u Vršcu, Beloj Crkvi, Plandištu i Kovinu. Uprkos tome, prema oceni stručnjaka, usevi su i dalje u dobroj kondiciji, a naročito se to odnosi na žitarice posejane u optimalnom roku i one na kojima je primenjena puna agrotehnika.
Mada u zemljištu nema dovoljno vlage, biljke i dalje crpe rezerve vode. Kako navodi savetodavac vršačkog Agrozavoda, Boža Plećaš, a prenosi RTV, opasan bi bio duži period bez kiše, jer bi on bi doveo do rane suše, a to bi moglo da utiče na prinose. On napominje da su usevi u ovom trenutku u dobrom stanju dodajući da su oni u posebno dobroj kondiciji tamo gde je primenjena sva agrotehnika. Plećaš pri tom podrazumeva da su žitarice posejane u optimalnom roku i pravilno prihanjene NPK đubrivima.
Iako je ovo period mirovanja biljaka, ratari bi trebali da obiđu svoje njive, ne samo zbog pregleda useva. Boža Plećaš savetuje da ako primete mišje rupe poljoprivrednici treba da primene odgovarajuće mamce za suzbijanje tih štetočina, a preporučljivo je i da ratari u predstojećem periodu uzmu uzorke za N-mim metodu (agrohemijsku analizu kojom se određuje količina azota u zemljištu, na osnovu čijih rezultata se daje preporuka za prihranu useva). On ističe da bi sredinom februara trebalo početi prihranu useva, naročito onih koji su ranije zasejani i onih koji nisu dobili dovoljno azota.
U slučaju jačih mrazeva, useve iz kasnijih setvi i ostala strna žita bi trebalo povaliti lakim valjcima pred kretanje vegetacije, to jest odmah nakon prihrane. Tako će se istisnuti vazduh iz vazdušnih džepova uz biljku i ostvariti bolji kontakt između korena i zemljišta što će pojačati efekat prihrane.
Foto: Kees Beemster / Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
