Uskoro žetva suncokreta - prinos oko tri tone, cena viša?

Uskoro kreće žetva suncokreta, a predviđanja su razna, od količine prinosa do krajnje cene proizvoda. Kako saznajemo od Natalije Kurjak ispred kompanije "Viktoria Logistic", otkup kreće kada počne žetva, a to je oko 15. avgusta.

"Počeli su pre neki dan u delu južnog Banata oko Kovina i Bavaništa prvi otkosi, ali to su raniji (hibridi) i na zemljištima koja su bila peskovita, krenulo je. Ti prinosi su bili oko tri tone. Pretpostavllja se da će u Banatu prvi pravi otkosi krenuti oko 15. do 17. avgusta, a intenzivnije oko 20. avgusta", kaže Kurjak za Agroklub.

Suženi plodored će odneti prinose

Sami stručnjaci su ipak, malo više optimistični, pa procenjuju da će se prinos suncokreta ove godine kretati od tri do 3,5 tone po hektaru.

"Suncokret je jedna od najnezahvalnijih kultura što se tiče prinosa, pa kao i svake godine ima 'šarenila' i zavisi od toga kako je rađen i kada je posejan. Međutim, s obzirom da je ovde plodored prezasićen suncokretom, velike površine se rade u tropolju, što je mnogo često, a trebalo bi na svake četiri ili pet godina sejati. Tako da taj suženi plodored delom odnosi prinose", smatra stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Instituta "Tamiš" Pančevo Jan Babka.

Cena suncokreta ista kao prošle godine?

Sagovornik Agrokluba veruje da će uopšte uljarice ove godine imati bolju cenu.

"Međutim, tržište je dosta nepredvidivo, zavisi i od cena na inostranim berzama. Ja mislim da bi trebalo da bude bolja cena nego prošle godine, zato što je tražnja veća, u svakom slučaju od 10 do 20 odsto će biti bolja nego prošle godine."

U ratarstvu nema nade?

U poređenju sa prošlom godinom kada se cena suncokreta kretala oko 30 dinara, ove bi trebalo da bude viša. Međutim, ako se prisetimo cene od pre osam godina od 55 dinara za kilogram suncokreta, sami ratari ne vide neki veliki boljitak sa ovogodišnjim procenama.

"Ne očekujem velike prinose, male su glave, a što se tiče cene, mi smo ovde u 'koncentracionom logoru'. Mi sa svetskom tržištem nemamo mnogo veze, ovde vladaju monopoli u sprezi sa državom. U ratarstvu nema nade, ne možemo biti konkurentni sa evropskim farmerima zbog sankcija i smanjenih subvencija. Jednostavno, srpski seljak je ponižen", rekao je za Agroklub Jovan Negovan ispred Udrženja "Pančevački ratari" iz Dolova.