Ušteda goriva i pouzdani rezultati: šta stoji iza uspešnije obrade kod Gavrilovića

U Čenti kraj Zrenjanina smešteno je poljoprivredno gazdinstvo Dragana Gavrilovića, posvećeno ratarskoj proizvodnji. Na oko 400 hektara banatske zemlje, zajedno sa bratom Anđelkom, u dvopolju uzgaja kukuruz i pšenicu. A da bi ostvario dobit, smanjio gubitke i opstao, kaže, morao je dobro da sagleda način proizvodnje i pokuša da promeni neke od ranijih navika.

"Nažalost, svedoci smo jako teškog perioda za poljoprivredu. Povezalo se više sušnih godina, a zatim i veliki poremećaji cena inputa i poljoprivrednih proizvoda. Politička situacija u svetu baš i ne ide na ruku poljoprivredi, što se preliva i kod nas", priča ovaj domaćin na početku razgovora.

Kako ističe, dobit u poljoprivredi je počela da se ostvaruje isključivo na uštedi.

"To nam daje za zadatak da racionalno koristimo inpute kako bismo na kraju godine ostvarili neku dobit ili pak smanjili gubitak na nekim kulturama."

Zaokret u proizvodnji

Iz tog razloga, navodi, za početak je počeo redovno da uzorkuje zemljište.

"Osnovna analiza i N-min metoda dovele su nas do racionalnog korišćenja đubriva. Takođe, počeo sam da povećavam mikrobiologiju u zemljištu, što me je dovelo do promene načina obrade i prestanka upotrebe zemljišnih herbicida", priča on, dodajući da je lagano prešao na konzervacijski način obrade.

"Nisam to odlučio preko noći. Četiri godine sam uporedo radio kovencionalan i konzervacijski način obrade i došao sam do zaključka da konzervacijski ima više benefita."

Prema njegovom iskustvu, neki od benefita su finija struktura zemlje, bolje čuvanje vlage i pojava više glista.

"Sve to dovodi do bolje mikrobiologije, uštede na vremenu i gorivu, uz manje habanje mehanizacije. Ono što mi se nije svidelo kod konverzacijske obrade, ali samo prve godine, je 30 do 40 odsto žetvenih ostataka za koje sam se plašio da ću imati problem u proleće", kaže, a zatim dodaje da su zima i mikrobiologija učinili svoje.

"Nisam imao problema, lako sam pripremio za setvu. Drugi nedostatak je pojava nešto više korova u proleće što se posle tri, četiri godine smanjilo, jer je seme korova bilo u površinskom sloju. Ovi nedostaci su lako rešivi, a benefiti su doneli boljitak zemljištu", ističe ovaj ratar.

Ne jedan, već dva grubera Karat 10

Kako nam pojašnjava, za konzervacijsku obradu koristi gruber Lemken Karat 10.

"Prvi Lemken Karat sam kupio pre četiri godine i to zahvata od 3 metra, a prošle godine i novi, od 3,5 m zahvata. Na prvi, pogled, ovaj gruber nije baš robusnog izgleda, ali ne treba suditi na prvi pogled. Napravljen je od punog materijala, dok su konkurencijski napravljeni od cevi koje nisu punog preseka", ističe, napominjući da se sastoji od tri reda radnih tela, tanjirače i paker valjka.

"Konstruisan je da radi više operacija u jednom prohodu. Jako mi se svideo njegov blagi ugao radnih organa koji postepeno ulazi u zemlju. Kao takav, zemlju manje agresivno podiže i baca ispred, a ne na stranu, pa samim tim bolje meša zemlju i žetvene ostatke, što dovodi do boljeg slaganja zemlje."

Blaži napadni ugao, dodaje, u praksi znači da pravi sitniju strukturu zemlje.

"Tanjirača koja se nalazi posle radnih tela je stavljena na fiksni nosač, a ne na torzione gume. Takva tanjirača ne preskače neravnine. Kada na to dodamo diskove smanjenog prečnika 450 mm, jer manji prečnik postiže veću brzinu i bolje sitni zemlju, kao paker valjak V ring, dobijamo idealno ravnu zemlju spremnu za setvu", ne krije svoje zadovoljstvo ovom mašinom Gavrilović.

"Savršen patent"

Važno mu je i to što sledeća operacija posle prolaza grubera može da se radi udobnije.

"Poručio sam dve opcije radnih organa, sa i bez krilaca. Opciju sa krilcima koristim za ljuštenje strništa, pred setvenu pripremu za setvu pšenice i za jesenju obradu za setvu prolećnih kultura. Sve te operacije izvodim na dubinama od 10 cm do 25 cm."

Opciju bez krila, kaže, koristi posle podrivanja kako bi poravnao i zatvorio zemlju.

"Sama zamena radnih organa na gruberu sa 12 radnih tela traje svega pet minuta i ne zahteva dodatan alat. Sve ide bez ključa, savršen patent iz kompanije Lemken", kaže.

Brzina od 9 do12 km/h

Kako se njegovo gazdinstvo nalazi u Banatu, poznatom po teškom i zahtevnom zemljištu, gruber Karat od 3 metra agregatira traktorom od 200 ks, dok model od 3,5 m agregatira traktorom od 240 ks.

"Postižem sa oba traktora brzinu od 9 do 12 km/h, u zavisnosti od dubine i težine zemlje koju obrađujem", kaže ovaj domaćin, osvrćući se i na potrošnju goriva.

"Više faktora utiče na potrošnju goriva po hektaru. To su dubina obrade, vlažnost zemljišta, brzina, da li se radi sa krilcima ili bez. U proseku je potrošnja od 7 litara, pa do 15 litara po hektaru."

Miloš Stanković: Evo zašto sa gruberom Karat 10 nema greške

Na kraju razgovora, kaže da je Lemken navikao proizvođače na rešenja koja su skroz drugačija od svega što se može naći na tržištu.

"U mojoj dosadašnjoj praksi su se pokazala odličnim. Od Lemken mašina koristim i setvospremač Korund 8 sa kojim sam jako zadovoljan, a voleo bih u budućnosti da nabavim i kratku tanjiraču Rubin 10", zaključuje naš sagovornik.

Za sve informacije u vezi sa LEMKEN programom u Srbiji, pozovite regionalnog menadžera prodaje Milana Slavkovića na +381 69 780 345.