Visoke temperature i vreli talas odigrali svoje: Manje žitarica u Španiji i Francuskoj

Ovogodišnja žetva žitarica neće biti obilna kako je prvobitno procenjeno. Španiju i jug Francuske je pogodio vreli talas koji je uveliko uticao na ratarske useve.

U Uniji poljoprivrednika i stočara za lošu žetvu i manje prinose, nego je prvobitno procenjeno, krive visoke temperature sredinom i krajem maja, navodi Agroinformacion.

U nekim regijama žetva prepolovljena

Zbog ekstremno visokih temperaturnih vrednosti pojedina područja će ostati bez 50 odsto svog roda. Takav slučaj je u Kastilja i Leonu, jednoj najbogatijih regija na državnom nivou kada su u pitanju žitarice. Posle dobre prognoze u aprilu, pravo razočaranje je stiglo u maju. Živa u termometru je dostizala 30ºC što je rezultiralo da žetva u pojedinim područjima Vajadolid, Avila, Segovije ili Zamore bude prepolovljena. Slična situacija je i u drugim regijama. U Kataloniji je posle aprilskog mraza izazvanog olujom Ciril dodatnu štetu pričinio vreli talas. U Kastilja la Manća će žetva biti manja za 22 odsto hlebne pšenice i 10 odsto manje ječma.

Trenutno se očekuje da bi prosečna žetva mogla da bude oko 1.750 do 2.500 kg/ha ječma, od 1.000 do 2.700 kg/ha za raž u zavisnosti od regije.

Francuski ratari u istoj situaciji

Slična situacija je u Francuskoj, posebno na jugu zemlje. Žan-Šarl Desvar, stručnjak Instituta za bilje, Arvalis, dao je pregled stanja površina pod žitaricama, prenosi terre_net. Naveo je da je zahvaljući dobrim uslovima u vreme setve ozimih i dobre snabdevenost zemljišta vlagom sve imalo pozitivan učinak na njihov rast i razvoj. Ali, kraj perioda vegetacije zadesile su visoke temperature i izostanak padavina.

Zabrinjavajuće su prognoze koje najavljuju da će junske temperature biti iznad proseka. Prema Desvaru, krajnji jugoistok je u najvećem riziku zbog višemesečnog deficita padavina. Podseća da u zavisnosti od perioda izloženosti vodenom stresu i faze useva uticaj može biti različit. Razvoj klasa i nalivanje zrna se odvija u uslovima nedostatka vlage što će za sobom povući i nedovoljnu snabdevenost biljaka azotom koji je odgovoran za rast i razvoj. U tom slučaju zahvaćena je lisna površina, plodovi ostaju šturi, najstariji listovi prerano stare. 

Tamo je žetva ječma već počela, a spreman je bio deset dana ranije u odnosu na prošlu godinu. Vrelo i suvo vreme u maju je ubrzalo dozrevanje. Kod ječma, hlebne i durum pšenice, gubitak prinosa bi mogao da bude od 20 do 25 odsto.

Visoki troškovi proizvodnje

Istovremeno sa smanjenjem roda ide i povećanje troškova proizvodnje. Oni ne prestaju da rastu što stvara zabrinutost širom EU. Porast u odnosu na prošlu godinu je značajan i dostiže 215 odsto za dizel, 77 odsto za električnu energiju i više od 30 odsto za đubriva i zaštitnih sredstava.