Profesor Branko Marinković kaže da ima lokaliteta gde je bilo dovoljno padavina i tamo je kukuruz u odličnom stanju. Međutim, ima parcela gde je kukuruz odbacio i nekoliko donjih listova, dok su vršni listovi od visokih temperatura kao spaljeni, ostali su zeleni, ali su izgubili funkciju u fotosintezi.
Visoke temperature i nedostatak vlage ne pogoduju jarim usevima. Tropska temperatura zadaje veliki problem kukuruzu, upozorava profesor Branko Marinković. Kako objašnjava, svi jari usevi pate od suše, izuzetak je suncokret koji je tolerantniji odnosno najmanje smanjuje prinos u suši i ovakvim uslovima.
"Od lokaliteta do lokaliteta, velika je razlika u količini padavina koja je bila u toku vegetacije do ovog trenutka, a takođe je velika razlika u količini prolećne vlage koja je bila u zemljištu. Na lokalitetima koji su u proleće imali mnogo padavina i loš raspored azota, kukuruz je razvio slab korenov sistem, pa na tim parcelama sada imamo ozbiljnijih problema. Na svim parcelama gde su lane predusevi bili veliki potrošači vode i gde su ostvareni vrhunski rezultati, kao kod šećerne repe 90 t/ha, biće smanjenja prinosa kukuruza", objašnjava Marinković.
Na terenu je izražena velika šarolikost useva kukuruza, ocenjuje profesor Marinković. On dodaje da će kao i kod strnih žita, gde se prinos kreće od 3 do 9 tona po hektaru, tako varirati i prinos kukuruza. "Na terenu ima parcela gde se kukuruz lepo drži i dosta dobro podnosi sušu. Ima lokaliteta gde je bilo dovoljno padavina i tamo je kukuruz u odličnom stanju. Međutim, ima parcela gde je kukuruz odbacio i nekoliko donjih listova, dok su vršni listovi od visokih temperatura kao spaljeni, ostali su zeleni, ali su izgubili funkciju u fotosintezi", kaže Branko Marinković.
Ovo je najkritičniji period u proizvodnji kukuruza, objašnjava profesor Marinković. "Najkritičniji period, dvadeset dana pre pojave svile i dvadeset dana nakon pojave svile ili 10 dana pre pojave metlice i 20 dana posle pojave svile, jer se metlica pojavi nešto ranije. Ono što je najkritičnije je ako budu visoke temperature, prijemčivost svile da primi polen će biti loša. Uz to i klijavost polena će biti loša, jer na visokim temperaturama klijavost polena se gubi u roku od jednog sata. Optimalne temperature su od 25-30°C", tvrdi Marinković.
On napominje da će sa temperaturama preko 30°C i klijavost polena sigurno biti lošija. Bitna je i vlažnost vazduha, a teško je očekivati visoku relativnu vlažnost vazduha uz veliku sušu. "Po meni je to najkritičnije jer ako ne dođe do oplodnje, sve ostalo više nije bitno, pa čak i da li će padavina više biti ili ne za takve parcele. Mislim da je severni Banat i deo Srema jako ugrožen i gde će biti problema sa prinosom kukuruza", naglašava Branko Marinković.
Profesor Marinković kaže da je sada kasno za preporuke, ali napominje da naredne godine ratari treba da se pridržavaju tehnologije proizvodnje. "Uništavanje divljeg sirka, uz čekanje da on krene, je period kada gubimo vlagu u zemljištu. Rešavamo problem divljeg sirka sa totalnim herbicidima već 50 godina i nismo ga se rešili, a imamo drugih problema. Veoma je bitno uzorkovanje zemljišta i prava preporuka đubrenja", naglašava Marinković.
Prema njegovim rečima, ima parcela na kojima se proletos videlo da ne mogu formirati visok prinos, a ako je upotrebljena neracionalna količina đubriva to je dovelo do još veće potrošnje vode, a prinos će biti manji od onog koji je moguće ostvariti. "Dakle, moramo se prilagođavati i nemamo više tehnologiju za sve godine, sve parcele i hibride. Dakle, prilagođavanje svakom trenutku i ukoliko to shvatimo brže ćemo zaboraviti 2000, 2012. godinu. Kao da smo te godine brzo zaboravili nakon lanjske plodne godine", zaključuje profesor Branko Marinković.
Foto: Stevan Davidović
Povezana biljna vrsta
Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera
Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske... Više [+]Tagovi
Autor
