Za rođendan drljača, želja - da bude gazda na svom imanju?

Srednjoškolac iz Silbaša Petar Suvačar prošle godine je od svoje majke Jelice Ninkov za osamnaesti rođendan dobio neobičan poklon - drljaču. Ovih dana obilazi svoje uredne parcele soje, kukuruza i luka i priprema maturski rad kojim će završiti srednju Poljoprivrednu školu u Futogu.

Prošle godine Petar Suvačar iz Silbaša proslavio je punoletstvo i kao svi mladi ljudi dobio je mnogo lepih poklona, a od svoje majke Jelice Ninkov koja je znala čime će najviše obradovati sina zaljubljenika u poljoprivredu i mehanizaciju, nesvakidašnjim poklonom - velikom drljačom, priključnom mašinu za traktor.  

Najdraži poklon u životu - drljača

I dok su se drugi čudili ovom poklonu Petar je bio oduševljen i iznenađen velikom drljačom koja ga je ukrašena balonima i mašnama čekala ispred kuće te je svima objašnjavao da mu je to najdraži poklon u životu i tako pokupio simpatije hiljade ljudi, obzirom da su mnogi mediji pisali o ovom nesvakidašnjem događaju.

Sa novom drljačom veće i obradive površine

Obradovao se ovaj vredni srednjoškolac svom rođendanskom poklonu jedva čekajući prolećne radove da originalni poklon - drljaču, zakači za traktor i krene da priprema zemljište za prolećnu setvu. Tada je obrađivao 15 jutara oranica, a godinu dana kasnije, ovog proleća Petar je zasejao 40 jutara zemlje - 15 svoje, a ostatak je uzeo u arendu.

Kako nam je odmah rekao poljoprivredu voli, od malih nogu je sa dedom orao, sejao, kopao, poslednih šest, sedam godina ozbiljno se bavi poljoprivredom, a od kako je deda preminuo sve radi kao pravi domaćin, potpuno sam. 

Zašto nove generacije treba da uzmu u obzir karijeru u poljoprivredi?

"Imao sam 4-5 godina kada sam sa dedom sedao u traktor, i do danas se nisam predomislio. Upisao sam srednju Poljoprivrednu školu u Futogu - smer tehničar poljoprivredne tehnike i lagano završavam maturski rad. Ovih dana osim što učim školsko gradivo, pišem kontrolne i pismene zadatke, na njivama imam puno posla. Kao i prethodnih godina posejao sam soju i kukuruz, a ovog proleća prvi put sam zasnovao proizvodnju luka na površini od dva jutra", kaže Petar i dodaje da su usevi u odličnom stanju, sve je tretirano i za nekoliko dana predstoji samo 'špartanje'. 

"Odlučio sam da ostanem na svom imanju!"

Petar kaže da mu je velika podrška i teča koji je uvek tu da pomogne, kao i nekoliko drugara koji se takođe ozbiljno bave ratarstvom i povrtarstvom te mogu uvek jedni drugima da pomognu i razmene iskustva.

"Poljoprivreda zahteva stalno usavršavanje, svake sezone u ponudi su novi asortimani semena i hemijskih sredstava te se to mora pratiti i proučavati, a što se tiče poznavanja i popravke mehanizacije stekao sam solidno znanje u školi. Ja sam odlučio da nakon završetka srednje škole ostanem na svom imanju i da se potpuno posvetim poljoprivredi, da kupim savremenije mašine, da obrađujem veće površine oranica", siguran je Petar i kaže da ga rad na njivi 'jednostavno ispunjava'.

"Za sada sam zadovoljan, ali naravno u svakom poslu pa i u ovome ima problema. Nama poljoprivrednicima bilo bi mnogo bolje kada bismo imali povoljnije uslove rada, mislim na veće subvencije, jeftiniju naftu i repromaterijal, kada bih imao više vlastite zemlje, jer je arenda u Silbašu veoma visoka, zakup jednog jutra zemlje kreće se od 350 do 450 evra. Što je mnogo - mnogo je!"

Da Petar voli sve poljoprivredne radove, svesna je i njegova majka Jelica Ninkov.

"Nije mu teško da ustaje rano, ide na njivu, vraća se kući da u ovim uslovima prati nastavu, radi domaći, a onda ponovo seda u traktor i kasno noću završava poslove na njivi. Imam dobro i vredno dete i zato ga podržavam i pomažem koliko ja to mogu", rekla nam ponosno Jelica.