Za većinu useva prognoza roda je ispodprosečna - dve kulture najviše stradale

Prema avgustovskom izdanju biltena JRC Mars o praćenju useva u Evropi, prognoze prinosa na nivou Europske unije revidirane su prema dole za gotovo sve kulture, zbog izuzetno vrućih uslova na jugu i prekomerne količine padavina na severu.

Ozbiljan uticaj velikih vrućina

Revizija prognoze prinosa letnjih useva naniže, posebno kukuruza za zrno i suncokreta, uglavnom je posledica izuzetno visokih temperatura koje su se tokom posmatranog razdoblja dogodile u većem delu južne, južno-srednje i istočne Europe. 

Posebno su pogođeni u regionima u kojima je uz velike vrućine bila ograničena dostupnost vode, kao što je često bio slučaj u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj.

Obilne padavine na severu

Sa druge strane, preterano vlažni uslovi koji su pogodili velike delove zapadne i severne Evrope, doveli su do loše žetve ozimih useva, prvenstveno pšenice i ječma.  

To je posebno bilo izraženo u baltičkim zemljama, gde je dugotrajna i jaka kiša rezultirala poleganjem i smanjenim kvalitetom zrna, značajno smanjujući dosadašnja pozitivna očekivanja prinosa. 

Česte padavine, ali manje ekstremne, takođe su omele žetvu u severnoj Francuskoj, zemljama Beneluksa i severozapadnoj Nemačkoj, gde su ozimine već bile pod uticajem preterano vlažnih uslova tokom većeg dela sezone.

Kod nas nikad ranija berba i žetva

Dugotrajan period sa visokim temperaturama vazduha i nedostatkom padavina ubrzali su procese zrenja jarih useva i značajno uticali na slabiji kvalitet i prinos. Berba kukuruza i
žetva suncokreta počele su znatno ranije nego što je to uobičajeno, navodi Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Kakvo nam vreme donose jesen i zima? Objavljena dugoročna prognoza

Tokom protekle nedelje zabeležene su pljuskovite padavine uglavnom u centralnim, istočnim i jugoistočnim delovima zemlje sa dospelim količinama između 5 mm i 20 mm, dok je u pojedinim mestima bilo i do 50 mm. Procenat padavina u poslednjih mesec dana u odnosu na prosek je u velikom delu zemlje oko 25 odsto, dok je na jugozapadu i jugu Srbije između 75 i 150 %.