Žetva pšenice uskoro se privodi kraju, a cena ove ratarske biljke trenutno iznosi 18 dinara i 70 para po kilogramu bez PDV-a. Ta vrednost pšenice je dobra, ali ovogodišnji kvalitet ove žitarice nije zadovoljavajući, ocenjuje agrarni analitičar Žarko Galetin.
Od početka žetve cena pšenice porasla je za dinar i 30 para. Taj rast bio je i očekivan, ocenjuje agrarni analitičar Žarko Galetin.
„Ovaj cenovni oporavak možemo tumačiti kao jedan dobar signal i dobar predznak da će pšenica ipak imati solidnu cenu. Podsetiću da je cena pšenice prošle godine, od svih primarnih ratarskih biljaka, imala najbolju cenu, mereći tu cenu u odnosu na neke prethodne godine i mi smo prošle godine, kada pogledamo iz ugla ekonomije, imali cenu pšenice koja je bila na osmogodišnjem istorijskom maksimumu“, navodi Galetin.
Dodaje da će ovogodišnja cena pšenice, kako je istakao, svakako uticati i na ostvarivanje većeg profita kod samih proizvođača. Preporučuje poljoprivrednicima da ulože više i koriste punu agrotehniku ističući da će im se kroz povratnu zaradu mnogo više vratiti. Po njegovom mišljenju, cena pšenice mogla bi da se promeni do kraja sezone. Kako navodi, cena pšenice je berzanska roba i roba koja u svakom trenutku ima svog kupca.
„Analitički posmatrano, u jednom periodu ekonomske godine, cena pšenice ima neke svoje cenovne pikove koje dostiže krajem kalendarske godine i krajem prvog i početkom drugog kvartala sledeće godine. Možemo očekivati bolju cenu“, kaže Galetin.
Iako su vremenske neprilike bile prisutne i ove godine, navodi da ovogodišnji rod pšenice nije imao veliku štetu. Kako objašnjava, pšenica je usev koji se skida u jednom vrlo rizičnom periodu godine kada su moguće vremenske nepogode i led što, prema njegovim rečima, može dovesti do toga da dan, dva pre žetve led potuče pola prinosa.
"Mi smo imali taj problem i ove godine kada smo u sred žetve imali veliko nevreme i nalet olujnog vetra i leda, ali s obzirom na to da je to bilo lokalnog karaktera nije bilo večih gubitaka kod naših proizvođača", objašnjava Galetin.
Međutim, kako Galetin objašnjava, pšenica ovogodišnjeg roda ne može se pohvaliti izuzetno dobrim kvalitetom.
„Prvi nalazi nam već govore da ćemo imati pšenicu dobrog, solidnog i prosečnog kvaliteta, ali i da ćemo imati pšenicu ispod prosečnog kvaliteta. Problem je u tome, sa aspekta tržišta, što mi i dalje ne razvrstavamo pšenicu po kvalitetnim grupama na samom prijemu u skladišne kapacitete, dakle u silose i to je problem koji je tu prisutan decenijama“, objašnjava Galetin i dodaje da je to jedan od problema koji država mora da reši legislativom odnosno zakonskim propisima.
Na kvalitet i rod pšenice veliki uticaj imaju i nagle klimatske promene. Ipak, poljoprivrednici ne mogu mnogo toga da urade kako bi zaštititli ovu ratarsku biljku od vremenskih nepogoda, objašnjava Galetin. Kako navodi, jedino što bi proizvođači mogli, i kako ističe, morali da urade jeste da osiguraju svoje useve.
Tagovi
Autorka
