Zašto je važno da vlažnost kukuruza bude manja od 14 procenata?

Berba kukuruza u Kolubarskom okrugu je u punom jeku i svaki lep dan koristi se za branje, a poljoprivrednici pre skladištenja moraju proveriti vlažnost zrna. Prema rečima Snežane Stojković Jevtić, stručnog saradnika za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo, ratari svakodnevno donose uzorke.

"Vlaga je odlučujući faktor i presudno utiče na momenat berbe kukuruza. Visina vlage u zrnu određuje bezbedno čuvanje i skladištenje do upotrebe. Ova godina je bila sušna povoljni su uslovi za razvoj gljivica, zbog čega se poljoprivrednim proizvođačima savetuje da kukuruz beru što suvlji. Zna se da je potrebna vlaga za bezbedno čuvanje kukuruza ne veća od 14 procenata. Dobro bi bilo da bude i manja, ali 14 procenata je gornja granica", kaže Stojković Jevtić.

Rosa čini svoje

Napominje i da je veoma važno gde će se kukuruz skladištiti, pa i ako je procenat veći 14, može da se toleriše.

"Ako će se kukuruz skladištiti u koševima, gde je izložen vazduhu i promaji koja će dovesti do pada procenta vlage na bezbednih 14 procenata, onda se berba može obavljati i kada je procenat vlage u zrnu veći od optimalnog. Ako je vlaga preko 20 procenata, naravno, potrebno je sačekati."

Od kada je počela berba kukuruza, na području Kolubarskog okruga bilo je malo padavina, jedan ili dva dana, ali su zato velike temperaturne razlike između dnevnih i noćnih temperatura, zbog čega ima dosta rose i to je nešto što utiče na vlagu u kukuruznom zrnu.

Dnevne temperature su se kretale oko 25 i 26 stepeni i to je period od 10 do 16 sati kada su biljke izložene suncu, u zavisnosti od položaja parcele.

"Ostaje veći deo dana i noći kada su biljke izložene dejstvu rose i niskih noćnih temperatura i sada je teško spustiti vlagu. Vlaga procentualno opada u toku dana za pola procenta ili jedan procenta kad je lepo sunčano vreme, tako da poljoprivreni proizvođači kada izmere u našoj službi kolilčinu vlage, i ako je ona preko 20 procenata, oni mogu da izračunaju koliko dana im treba još 10 do 15 dana lepog vremena da se dobije optimalna vlaga", kaže naša sagovornica i dodaje da u tom periodu ne bi smelo da bude kiše ili nekih obilnijih padavina, jer će to negativno uticati na količinu vlage u zrnu.

"Ako je bude, onda se vraćamo na početak i produžava se vreme za berbu."

Kukuruz posejan na 26.000 hektara

Ukoliko bude padavina u narednom periodu, to neće biti dobro za poljoprivrednike koji još nisu obrali kukuruz, jer će morati dodatno da čekaju da se smanji vlaga u zrnu, a sa druge strane, rok za setvu pšenice biće naknadno pomeren.

"To je nešto na šta su naši poljoprivrednici već navikli. Ovo su dva najveća posla u ratarstvu. Ove godine bilo je posejano na području Kolubarskog okruga 26.000 hektara. Prošle godine pšenica je bila zasejana na 17,7 hiljada hektara, što nije malo. Veliki problem ove godine je i cena setve i koliko vidimo na terenu, mnogi vagaju da li će ili neće sejati. Kada bi se sve stavilo na papir i izvela računica koliko se ulaže, mnogi ne bi sejali uopšte", kaže Stojković Jevtić i ističe da drugi neki faktori teraju poljoprivrednike da seju strna žita.

"Pre svega, ko se bavi stočarstvom, potrebna mu je slama. Pšenica se koristi za smeše, koncentrate, ima tu i tradicije, ali je pšenica dobra i kao predusev, pre svega kukuruzu, dobra je da malo očisti parcele od višegodišnjih korova. Iz svih tih razloga može se očekivati da i ove godine bude setve pšenice, a videćemo na kolikim površinama."

Ovogodišnji prinos kukuruza na nivou Kolubarskog okruga biće oko pet do šest tona po hektaru suvog zrna, ali će biti i parcela na kojima će se prinos kretati i znatno više.