Zelenišno đubrivo: Koje su razlike između gorušice, uljane repice i uljane rotkve?

Zelenišno đubrivo postaje sve važnije u baštovanstvu i poljoprivredi, posebno nakon dugotrajne suše kakvu smo imali ovog leta. Dok kiša donosi olakšanje, moguće je da je pred nama sušna jesen, a možda i zima, s malo padavina. 

U tom kontekstu, setva pokrovnih kultura koje obogaćuju zemlju organskom materijom čuvaju vlagu i poboljšavaju strukturu zemlje, ključna je za održavanje njegove plodnosti. 

Tri najčešće korišćene biljke za zeleniđno đubrenje su bela i poljska gorušica, uljana repica i uljana rotkva, poznata i kao rauola. 

Svaka od njih ima svoje specifične prednosti.

Gorušica za kratkotrajno zelenišno đubrenje

Gorušica bela (Sinapis alba) i poljska (Sinapis arvensis) je jednogodišnja biljka koja se brzo razvija i vrlo je otporna na hladnoću i sušu, što je čini idealnom za naše klimatske uslove. Voli bogata, propusna tla i sunčane položaje, a može se sejati i na većim nadmorskim visinama. 

Njena brza klijavost i rast omogućavaju brzu pokrivenost zemljišta, što sprečava eroziju i rast korova. Takođe efikasno smanjuje populaciju nematoda, što je važno za zdravlje zemljišta. Zbog svoje otpornosti, dobro je rešenje čak i nakon poplava. 

U jesen ili proleće, brzo prekriva tlo i suzbija korove, što je posebno korisno za kratkotrajno zelenišno đubrenje.

Uljana repica obogaćuje zemlju

Uljana repica (Brassica napus subsp. napus) je takođe jednogodišnja biljka, ali njena uloga u zelenišnom đubrenju je dugotrajnija. Brzo stvara veliku količinu zelene mase koja se brzo razgrađuje u zemlji, obogaćujući je organskom materijom i poboljšavajući njenu strukturu. 

Njeni duboki koreni prodiru u zbijeno tlo, olakšavajući njegovu prozračnost i vodopropusnost. Iako repica može da podnese temperature do -20°C, ključno je da se dobro ukoreni pre dolaska hladnoće. 

Rokovi setve uljane repice se pomeraju na kraj septembra?

Najbolje uspeva na težim ilovastim zemljištima bogatim humusom, a uz pravilnu pripremu tla, može se sejati u proleće ili krajem leta.

Rauola razbija tvrda zemljišta

Uljana rotkva (Raphanus sativus var. oleiformis) koju zovemo još rauola je poznata po svom izrazito dugom i snažnom korenu, što je čini idealnom za razbijanje tvrdih, zbijenih zemljišta i prozračivanje. Osim što poboljšava njegovu strukturu, apsorbuje velike količine azota, sprečava eroziju i smanjuje prisutnost nematoda. 

Ipak, njena otpornost na mraz je ograničena, pa je najčešće koristimo za zeleišno đubrenje u jesen ili proleće. Za razliku od gorušice, ne prekriva zemlju toliko brzo, ali njen doprinos dolazi kroz duboko ukojenjivanje i poboljšanje prodiranja vode i hranljivih materija.

Koju biljku odabrati?

Ako vam je cilj da brzo pokrijete zemlju i suzbijete korove, bela gorušica je idealan izbor. Za dugotrajno obogaćivanje zemlje organskom materijom i poboljšanje strukture, posebno na težim, odaberite uljanu repicu. Ako se borite s tvrdim i zbijenim zemljištem, uljana rotkva će ga najefikasnije omekšati i poboljšati drenažu.

U slučaju moguće suše, preporučuje se ranija setva kako bi biljke dobile dovoljno vlage za klijanje i rast pre dolaska hladnijeg i sušnijeg vremena.