Žetva pšenice najčešće započinje u 11 sati: Ciljajte 13,5 % vlage i stalno podešavajte kombajn

Kako se približava žetva pšenice, proizvođači se sve manje mogu oslanjati na kalendar, a sve više na stvarno stanje useva. Upravo to naglašava profesor dr sc. Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku, ističući kako je pravovremena procena zrelosti ključna za postizanje optimalnih prinosa i kvalitete zrna.

Prema njegovim rečima, ovogodišnja pšenica prošla je povoljan period nalivanja zrna, uz dobro očuvano zdravstveno stanje lista i razvijen korenov sistem koji je osigurao dovoljno vlage i hraniva.

Kada započeti žetvu?

Optimalan trenutak žetve nastupa kada vlaga zrna padne na približno 13,5 odsto, što se smatra tehnološki prihvatljivim nivoom.

"To je vlaga pri kojoj zrno ne zahteva dodatno sušenje, čime se izbegavaju dodatni troškovi", objašnjava sagovornik.

Ipak, kod većih površina organizacija rada često diktira raniji ulazak u polje. U takvim situacijama proizvođači moraju računati na troškove sušenja. S druge strane, ni presuvo zrno nije prednost jer se ne plaća iznad standardne vlage.

Osim laboratorijskih metoda, na terenu se i dalje koriste jednostavne procene. Stipešević navodi kako se zrno može proveriti i "pod zubom". "Ako se zrno lako pregrize, još nije spremno za žetvu. Takvoj pšenici treba još nedelju do dve", istakao je.

Pouzdanija metoda je korišćenje instrumenata za merenje vlage. "Jedna prikolica sa pogrešnom vlagom može vas koštati više nego sam uređaj“, naglašava profesor.

Važnost pravilnog podešavanja kombajna

Pre početka žetve preporuka je da se obave probni otkosi kako bi se kombajn pravilno podesio. Posebnu pažnju treba obratiti na nož hedera. "Ako je prevlažno kosa neće moći da otkosi slamu kako treba i zagušićemo heder. Zbog vlage vazduha i rose u jutarnjim satima slama postaje žilava i ne može lepo da se reže", upozorava Stipešević.

Dakle, uvek važi pravilo: "Prvo vlaga zrna, stanje slame, pa tek onda žetva", ističe dodavši da se ne ide se u žetvu dok ima rose, niti barem sat i po nakon nje.

Kako kaže, otkos najčešće započinje oko 11 sati, a tokom dana potrebno je prilagođavati postavke kombajna jer se vlaga zrna smanjuje, a lom zrna može uzrokovati dodatne finansijske gubitke.

U uslovima velikog pritiska, žetva se često produžava i u večernje sate. Zato je važno osigurati tehničku ispravnost mašina, uključujući rasvetu. Kontrola kvaliteta zrna tokom istovara takođe je nužna kako bi se pravovremeno prilagodile postavke kombajna.

Svetska proizvodnja žitarica na rekordnom nivou: Šta se u 2026. očekuje od pšenice?

"Kombajn treba s vremena na vreme podesiti, pogledati šta se događa pa i stati, zagrabiti i proceniti kakav je kvalitet zrna da bi izbegli dodatne finansijske gubitke", upozorava.

Uticaj tržišta na isplativost proizvodnje

Na pitanje o cenama, Stipešević otvoreno kaže: "Ako nemate gotovo 10 tona po hektaru, trenutne cene nisu zadovoljavajuće". Dodaje kako su visoki troškovi proizvodnje i globalni tržišni pritisci doveli do situacije u kojoj proizvođači teško ostvaruju profit.

Posebno ističe uticaj velikih svetskih proizvođača. Australija i Argentina ostvarile su visoke prinose, što je povećalo ponudu i snizilo cene na tržištu. Uz to, upozorava na špekulacije na berzama koje često nemaju veze sa stvarnim stanjem na njivama.