Svetska proizvodnja žitarica na rekordnom nivou: Šta se u 2026. očekuje od pšenice?

Svetska proizvodnja žitarica u 2025. godini dostići će rekordan nivo, ali prvi izgledi za 2026. upućuju na moguće smanjenje proizvodnje pšenice zbog nižih cena i smanjenih zasejanih površina. Ovo pokazuju najnoviji podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavljeni u mesečnom izveštaju koji donosi pregled globalnog tržišta.

Prema najnovijoj proceni FAO-a, svetska proizvodnja žitarica u 2025. godini dostići će 3,029 milijardi tona, što je blago povećanje u odnosu na prethodne procene. To je 5,6 odsto više nego godinu ranije, čime se potvrđuje rekordan nivo globalne proizvodnje.

Ovaj rast je uglavnom rezultat boljih prinosa kukuruza u Paragvaju, gde se očekuje rekordna žetva, kao i povećanih procena proizvodnje pirinča u nekim azijskim zemljama.

Rast proizvodnje pirinča

FAO je posebno povećao procene proizvodnje pirinča u Indoneziji, gde je širenje zasejanih površina dovelo do najviše proizvodnje u poslednjih deset godina. Povećane su i za Tajland, nakon korekcija procena za sezonu 2024./2025. i sporijeg smanjenja površina pod tom kulturom nego što se ranije očekivalo.

Ukupna svetska proizvodnja pirinča u sezoni 2025./2026. tako bi trebala da dostigne 563,4 miliona tona, što je 2,1 odsto više nego godinu ranije i ujedno novi rekordni nivo.

Najveći doprinos rastu proizvodnje očekuje se u Bangladešu, Brazilu, Kini, Indiji i Indoneziji, dok se smanjenje proizvodnje predviđa u Madagaskaru, Pakistanu, Tajlandu i Sjedinjenim Američkim Državama.

Rekord u potrošnji

Svetska potrošnja žitarica u sezoni 2025./2026. takođe bi trebala da dostigne rekord. FAO procenjuje da će iznositi 2,943 milijarde tona, što je blago povećanje u odnosu na raniju procenu.

Najveći deo povećanja odnosi se na kukuruz i ječam koji se koriste za stočnu hranu, posebno u Južnoj Americi gde su zalihe velike.

U Evropskoj uniji očekuje se nešto manja potrošnja kukuruza za stočnu hranu, ali će to biti nadoknađeno većom potrošnjom pšenice, ječma i sirka.

Potrošnja pirinča takođe nastavlja snažno da raste. FAO procenjuje da će u sezoni 2025./2026. porasti za 2,7 odsto i dostići 555,5 miliona tona, što je novi rekordan nivo.

Zalihe žitarica ostaju stabilne

Prema FAO-ovim procenama, svetske zalihe žitarica do kraja 2026. iznosiće oko 940,5 miliona tona. Odnos zaliha i potrošnje ostaje na relativno sigurnom nivou od 31,9 odsto, što upućuje na stabilno snabdevanje globalnog tržišta.

Zalihe pšenice povećane su za tri miliona tona i iznose 339,9 mil. t. U odnosu na početak sezone, očekuje se njihov rast od 7,7 odsto, najpre zahvaljujući većim zalihama u Argentini, Kini, Evropskoj uniji, Indiji i Ukrajini.

Zalihe krupnozrnastih žitarica takođe bi trebale da porastu za 38,5 mil. t, iako su procene za ječam smanjene, posebno u Evropskoj uniji gde će veći deo proizvodnje biti usmeren na stočnu hranu i izvoz.

FAO je povećao i procenu svetskih zaliha pirinča na 219,3 mil. t, uglavnom zbog većih rezervi u Bangladešu, Indoneziji i Tajlandu.

Svetska trgovina žitaricama u sezoni 2025./2026. mogla bi dostići 501,7 mil. t, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na prethodnu sezonu i drugi najveći nivo u istoriji.

Trgovina pšenicom trebala bi da poraste na 204,8 mil. t, najviše zbog očekivanog oporavka uvoza u Turskoj, nakon što je prethodne godine on bio ograničen zabranom. Trgovina krupnozrnastim ostaje stabilna, uz tek manje korekcije za kukuruz i ječam.

S druge strane, međunarodna trgovina pirinčem u 2026. godini mogla bi se smanjiti za 1,1 odsto, na oko 60,4 mil. t, nakon rekordnog nivoa ostvarenog 2025.

Pad proizvodnje pšenice u 2026.

Uprskos snažnoj proizvodnji žitarica u 2025., FAO procenjuje da će globalna proizvodnja pšenice u 2026. godini pasti za gotovo tri odsto, na oko 810 mil. t. Glavni razlog su niže cene koje smanjuju interesovanje proizvođača za setvu.

U Evropskoj uniji očekuje se smanjenje površina pod ozimom zbog slabijih tržišnih cena. Iako su pojedini regioni bili pogođene hladnim periodima, vremenski uslovi su uglavnom povoljni, pa bi prinosi mogli ostati iznad proseka.

U Ujedinjenom Kraljevstvu očekuje se blago povećanje površina pod pšenicom, uz oporavak prinosa nakon sušne 2025. godine.

Što se tiče Rusije, očekuje se dalji pad površina pod pšenicom, jer se poljoprivrednici sve više okreću uljaricama, koje donose veći profit. Dodatni problem bila je suša tokom perioda setve.

Prvi rast cena hrane nakon pet meseci: Najviše je poskupela jedna žitarica

U Ukrajini bi proizvodnja ove žitarice trebala da ostane stabilna u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje znatno niža nego pre rata, dok bi u Sjedinjenim Američkim Državama proizvodnja mogla da padne zbog manjih zasejanih površina i nešto slabijih prinosa.

S druge strane, u Indiji se očekuje vrlo dobra njena proizvodnja zahvaljujući rekordnim zasejanim površinama koje su podstaknute državnim podsticajima. Iako su suša i visoke temperature u nekim severnim državama delimično uticale na razvoj useva, ukupna proizvodnja mogla bi da bude na nivou prošlogodišnjeg rekorda.

Dobri izgledi očekuju se i u Pakistanu, gde su uslovi vegetacije iznad proseka zbog dovoljne količine vode za navodnjavanje. U Kini su sredinom februara procene stanja na poljima pokazale dobre uslove za razvoj pšenice, pa se očekuje stabilna proizvodnja.

Stabilna proizvodnja kukuruza na južnoj hemisferi

Na južnoj hemisferi očekuje se stabilna ili iznadprosečna proizvodnja kukuruza. U Brazilu bi proizvodnja kukuruza u 2026. mogla da ostane iznad proseka zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i širenju zasejanih površina podstaknutih dobrim izvoznim izgledima.

Istovremeno, u Argentini se očekuje iznadprosečna proizvodnja zbog velikih zasejanih površina i očekivanih normalnih količina padavina u drugom delu sezone. Južnoafrička Republika mogla bi da ostvari drugu uzastopnu vrlo dobru žetvu kukuruza, iako se očekuje blagi pad prinosa zbog nestabilnih vremenskih uslova u nekim pokrajinama.

Uprkos mogućem padu proizvodnje pšenice u 2026., FAO ističe da su globalne zalihe žitarica i dalje na sigurnom nivou, što bi trebalo da osigura stabilnost snabdevanja na svetskom tržištu hrane u narednom periodu.