Žitni pivac na ljulju i kako ga se rešiti

Žitni pivac (Anisoplia spp.) je štetna vrsta koja spada u porodicu (Scarabaidae). Štetočina ima dvogodišnji razvoj. U zemljištu prezimi kao larva (bele boje sa tamnom glavom, čiji razvoj traje do 22 meseci). Odrasli se javljaju tokom juna i jula i dobri su letači, literatura navodi da mogu preleteti i do 12 km. Ženke odlažu jaja u zemljište, najčešće na strništima, tako da nije dobra uzastopna setve žita.

Visoke temperature pogodovale pojavi žitnog pivca 

Ovaj insekt najčešće se javlja u stepskim delovima Moldavije, južnim delovima Rusije,Turskoj i dr. Prema podacima iz literature pojava žitnog pivca veže se uz sušnije godine.

Hrani se biljkama iz porodice Poaceae. Na klasovima strnih žita hrani se zrnjem u doba mlečno-voštane zrelosti. Na pšenici jedan odrasli insekt može oštetiti i do 10 klasova. Velika populacija ove štetočine uočena je na ljulju koji se nalazio u fenofazi mlečno-voštane zrelosti.

Larve prave štete u tlu na korenu. Praćenje pojave žitnog pivca vrši se kao i za ostale zemljišne štetočine pregledom tla. Kritičan broj je 20 larvi/m² pre setve žitarica ili 3 grčice/m² pre setve okopavina.

Suzbijanje štetočina

Hemijsko suzbijanje odraslih oblika potrebno je sprovoditi kad se utvrdi 3-5 odraslih oblika/m² u doba mlečne zrelosti žita. Pravilnom agrotehnikom može se sprečiti jaka pojava štetočina. Jedna od agrotehničkih mera je rano zaoravanje strništa jer ženke odlažu jaja tokom avgusta u tlo. Time se može uništiti preko 50 % odloženih jaja kao i malih larvi. Druga važna agotehnička mera je pravilan plodored.

Autorka: Jadranka Berić, dipl.ing. zaštite bilja, Ministarstvo poljoprivrede