• Virusna bolest
  • 25.05.2019. 14:00

Žuta patuljavost ječma, virus koji prenosi više od 20 vrsta lisnih vaši

Ovaj virus ima oko stotinu različitih domaćina, koji su uglavnom iz porodice trava (Poaceae). Osnovni prirodni domaćini su: pšenica, ječam, zob, raž, tritikale kao i  kukuruz. Virus se može detektovati poznatim ELISA testom, a do sada je otkriveno pet sojeva ovog virusa.

Foto: Pixabay/JULIENDavid
  • 92
  • 13
  • 0

Žuta patuljavost ječma najrasprostranjenija je virusna bolest biljaka što se tiče familije Poaceae. Otkrivena je pre 70 godina u SAD, ali je već bila proširena i u Evropi, Aziji i Australiji. U nekim državama Evrope zabeleženo je smanjenje prinosa ječma i do 100%, kao što je Mađarska. Masovna pojava ovog virusa utvrđena je na pšenici i ječmu u Vojvodini. Kod ranih jesenjih zaraza registrovano je smanjenje prinosa do preko 80%. Virus pogoršava kvalitet zrna, što je jako loše za proizvodnju piva u toj industriji.

Koji su to simptomi?

Na ječmu, pšenici i ovsu, virus izaziva dva glavna simptoma bolesti u vidu hloroze lišća i patuljavosti biljaka. U proleće se javlja hloroza lišća, kada lišće postaje zlatnožuto. Takva hloroza može se pojaviti na 80% difuzno raspoređenih biljaka. Javlja se na obodu listova, širi se prema osnovi i zahvata čitavu biljku. Napadnuto mlado lišće ječma uspravno je, punije i čvršće. U sprovodnim tkivima biljaka javlja se i nekroza ćelija, koja se širi u okolna tkiva. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljavog su izgleda, klasanje izostaje takođe. Kod mnogih biljaka koje su zaražene slabije je bokorenje, ali se bokorenje kod nekih sorti ječma može povećavati. Zbog slabijeg ožiljavanja zaraženih biljaka, dolazi do poremećaja u apsorpciji vode i hranljivih materija. Prema ovom virusu najosetljivija je pšenica, naročito ako je zaražena u stadijumu klijanja. Spoljno lišće postaje tamno, a na novijem lišću javlja se hloroza i biljke su kržljave. Na lišću nekih sorti nastaje crvenilo. Lišće je krto i lomljivo.

Kod ovsa ovaj virus izaziva crvenu boju na njenom lišću. U početku javljaju se nejasno oivičene žutozelene pege na vrhu listova. Pege zatim postaju crvenkaste ili crvenotamne i zahvataju čitave listove. Ponekad na zaraženom ovsu može nastati delimično ili potpuno sušenje cvasti.

Kod proizvodnje raži nisu zabeležene veće štete napadom ovog virusa na useve.

Ovaj virus napada i kukuruz. Uzrokuje na mladom lišću pojavu žutih pega i pruga, a kod nekih sorti i crvenilo donjeg lišća. Napadnute biljke zaostaju u porastu i smanjen im je prinos.

Termalna tačka inaktivacije ovog virusa je 65 - 70 stepeni Celzijusa, a krajnja tačka razređena je oko 0,001. U biljci se nalazi u maloj koncentraciji i ima dobru imunogenu aktivnost. Ovaj virus ima oko stotinu različitih domaćina, koji su uglavnom iz porodice trava (Poaceae). Osnovni prirodni domaćini su: pšenica, ječam, zob, raž, tritikale kao i  kukuruz. Virus se može detektovati poznatim ELISA testom, a do sada je otkriveno pet sojeva ovog virusa.

Osobine virusa i njegov razvoj

On se održava na različitim domaćinima, od kojih su najznačajnije trave i neke korovske i samonikle biljke. Tokom jeseni vektori prenose virus iz spontane flore na ozime useve strnih žitarica (ječam i pšenica). Intenzitet zaraze ozimih useva zavisi od aktivnosti insekata vektora. U prirodi je poznato više od dvadeset vrsta lisnih vaši koje prenose ovaj virus. Vaši unose u svoj organizam virus za jedan do dva dana, a za toliko dana mogu obaviti zarazu useva. Virus se u prenosiocima zadržava dve do tri nedelje. Najintenzivnije prenošenje virusa na zdrave bikljke je pri temperaturi 10 - 18 stepeni Celzijusa. Krajem jeseni, zbog naglog pada temperature, vaši masovno uginjavaju, zaustavlja se epidemija bolesti. Simptomi bolesti na zaraženim biljkama javljaju se pri temperaturu i od oko 20 stepeni Celzijusa za dve nedelje dok se pri temperaturi od 30 stepeni Celzijusa ne javljaju. Virus se prenosi mehanički.

Mere zaštite od virusa žute patuljavosti ječma

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji dokazano je da se manji izvor zaraze postiže kasnijom zimskom ili ranijom prolećnom setvom, čime se postižu nepovoljni vremenski uslovi za razvoj i aktivnosti vaši. Uništavanje vektora može se uspešno postići i insekticidima. Zbog moguće migracije vaši na druge parcele ili lokacije, potrebno je koristiti insekticide visoke inicijalne toksičnosti. Najefikasnija mera u suzbijanju ovog virusa je gajenje otpornih ili tolerantnih sorti.


Tagovi

Virus Žuta patuljavost Uzgoj ječma Uzgoj pšenice Uzgoj kukuruza Žitarice Bolesti Simptomi Osobine Lisne vaši


Autor

Bekir Dolić

Bekir Dolić

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi