Svaka švajcarska mlečna krava ima svoj hektar pašnjaka. Milion hektara poljoprivrednih površina obrađuje 48.000 farmera
U strukturi prihoda ovdašnjih poljoprivrednika subvencije iznose i do 50 odsto finansijskih prihoda farme, pokazuju podaci OECD-a za 2023. godinu, saznali smo od Kristiana Hofera, direktora agrarne federalne kancelarije Švajcarske.
Poljoprivrednici ove zemlje treći su na svetu po iznosu primljenih podsticaja, odmah nakon Islanda i Norveške.
Danas ih je nešto manje od 48 hiljada, a čini se da ni visoke subvencije nisu dovoljna motivacija predstojećim generacijama, jer broj proizvođača hrane u ovoj bogatoj zemlji i godinama opada. Naime, godišnje izgube dva odsto domaćih farmera.
Farme su relativno male, prosečna gazduje sa 22 hektara površina.
"Danas je poljoprivrednika u Švajcarskoj duplo manje nego pre četiri decenije, što je više nego jasan trend smanjenja", istakao je Džef Rove, generalni direktor Syngente, kompanije koja posluje u 100 zemalja sveeta, sa sedištem u Bazelu, govoreći o stanju u njihovom agraru.
Švajcarska ima više od 8,4 miliona stanovnika, a 2050. očekuju da će preći okruglih 10. Rast populacije utiče i na njihove agrarne politike, pa je im je u narednom razdoblju najveći cilj da smanje zavisnost od uvoza, odnosno da podignu samostalnost na nivo od minimalno 50 odsto. Sve to uz dalje jačanje celog lanca snabdevanja hranom i promovisanje pozitivnih ekoloških praksi, što je itekako pod lupom šire javnosti.
Pogledom u strukturu švajcarskog izvoza prehrambenih proizvoda vidljivo je da dominiraju kafa i čokolada, zato bi mogli pomisliti da su tropska, a ne alpska zemlja, da proizvode kakaovac i kafu, primetio je Urs Riedener, čelnik Emmi grupacije i pojasnio da je "reč o tome da smo, čini se, bolji u preradi i marketingu, nego u primarnoj proizvodnji".
A podaci koji opisuju njihovu ekonomiju govore da su Švajcarci još bolji u uslugama, u tzv. tercijarnom sektoru, jer čak 76 odsto zaposlenih radi u bankarstvu, osiguranjima, trgovini i turizmu. Tek malen broj njih živi od poljoprivrede.
Agrarni podsticaju u Švicarskoj jesu izdašni, ali prate ih brojna pravila koja je nužno poštovati.
"Model podsticaja poljoprivredi sličan je onom u Evropskoj uniji, ali smo ga mi implementirali 10 godina ranije", pojasnio je Fric Glauser, potpredsednik švajcarskog sindikata poljoprivrednika i dodao da dostupnost hrane nipošto ne valja podrazumevati.
"Tu smo u blizini kasina u Interlakenu, pa me je jedna misao okupirala", obratio se Mark Šnajder okupljenim novinarima, napravio kraću dramsku pauzu i nastavio:
"A ona je da se ne smemo kockati sa proizvodnjom hrane", rekao je generalni direktor najvećeg prehrambenog koncerna na svetu, Nestle-a u Interlakenu pred brojnim predstavnicima sedme sile.
Na nedavno održanom Svetskom kongresu agrarnih novinara u švajcarskom Interlakenu, okupilo se 267 medijskih stručnjaka iz 33 zemalje sveta.
Briga o ekologiji u Švajcarskoj vidljiva je na svakom koraku. Sve je uredno i čisto, vodi se računa o svakom detalju.
Dok prolazimo ulicama otmenog turističkog mesta, kraj nas u centru gradića krava mirno uživa na ispaši. Ovde domaće životinje nikom ne smetaju, naprotiv, dobrodošle su.
Poljoprivredna proizvodnja odvija se na nešto više od miloin hektara površine od kojih je 70 odsto pašnjaka. Broj mlečnih krava je u opadanju, bilo ih je 514.496 u 2023. godini, što će reći da je svaka švajcarska krava imala svoj hektar pašnjaka, pa i više od toga, statistički.
Proizvode mleko visokog kvaliteta, različitih tržišnih oznaka, ali njihov je fokus na sirevima. Tako 'kupuju vreme' i stvaraju dodatn vrednost. Dok za litru alpskog mlijeka dobiju i 0,7 evra, kilogram njihovog sira košta 20 do 30 evra, zavisno od vrste i dužine odležavanja.
Zato gotovo pola švajcarskog mleka završi u siru, a pet odsto njega postane Ementaler. A upravo taj čuveni sir danas proizvodi 90 sirana, dok ih je pre 20 godina bilo više od 300 - i ovaj se sektor ubrzano menja.
1.700 farmera proizvodi mleko za 90 sirana Ementaler sira koji dolazi iz istoimene regije Emental
Švajcarski proizvođači učestvuju u različitim nacionalnim i regionalnim oznakama kvaliteta, a oko 18 odsto zemljišta koriste za ekološku proizvodnju. Broj eko farmi, nosilaca sertifikata, prošle godine je iznosio 7.896 što čini 16,5 odsto od ukupnog broja poljoprivrednika.
Baštine dugu tradiciju demokratije. I to vrlo direktne, razvijene i složene. Uz poznate referendume, imaju mogućnosti i suspenzije pojedinih zakona sakupljanjem potpisa građana. Pa to za posledicu ima ozbiljne javne rasprave.
Pravila jeste puno, ali poljoprivrednici ističu da oni učestvuju u kreiranju istih. Na moje pitanje idu li im ponekad te brojne norme na živce, dobio sam prilično začuđene poglede uz odgovor "ali upravo zbog tih pravila imamo tako kvalitetne proizvode".
Od Švajcarske možemo da učimo. Nije to romantična priča o Hajdi niti pitoreskna slika ljubičaste krave na ispaši, već primer kako racionalno upravljati prostorom. Kako ozbiljno shvatati društveni dogovor. Kako je važno, pa i po cenu sporije donešenih odluka, da u njiihovom donošenju učestvuju svi zainteresovani.
Ni u Švajcarskoj nije lako proizvoditi hranu, a poljoprivrednici sve češće igraju i druge uloge - održavaju ruralnu infrastrukturu, pomažu u skijaškoj sezoni, dopunjuju ponudu svojih domaćinstava turističkim i drugim uslugama.
I u jednoj bogatoj državi, u srcu Evrope poljoprivreda se drastično menja - pritisnuta brojnim očekivanjima društva, zahtevima tržišta, tehnološkim napretkom i preferencijama novih generacija.
Tagovi
Autor