Valjevo promoviše vinsku kulturu malih vinarija

Na 4. Kolubarskom sajmu vina, koji je održan u organizaciji  Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu, predstavilo se 14 vinarija. Ideja da se održi Kolubarski sajam vina potekla je pre četiri godine od samih studenata treće godine u okviru predmeta projektna nastava, a iz godine u godinu, na Sajmu se predstavljaju vinari, sada već iz cele Srbije.

Promocija vinske kulture

U želji da povežu proizvođače, ugostitelje i druge potrošače vina, započet je ovaj ambiciozni projetat, a iz godine u godinu zadatak se prenosi na novu generaciju studenata, koji sa puno energije i želje pripremaju Sajam.

"Ove godine uspeli smo da se proširimo i okupimo i vinarije iz drugih krajeva Srbije, ne samo iz Kolubarskog okruga. Pored dugogodišnjih učesnika i prijatelja, veliki je broj vinarija koji su ove godine prvi put na našem sajmu", rekla je na otvaranju Marijana Mijailović, studentkinja Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu, članica Organizacionog odbora Sajma i dodala: "Naša misija, koju su započele kolege studenti pre četiri godine, jeste da se promoviše vinska kultura".

Na otvaranju 4. Kolubarskom sajmu vina gost je bio Nj.E. ambasador Argentine u Srbiji Estanislao Angel Zavels, koji je bio impresioniran činjenicom da su organizatori Sajma vina studenti fakulteta. Sajam je, kao i ranijih godina, podržala i Turistička organizacija Valjevo, a ovaj dan posvećen vinu prerastao je u prepoznatljivu manifestaciju, koja promoviše i vina i sam grad Valjevo.

Valčić - vina iz sopsvenih vinograda

Jedan od učesnika sajma, Miroslav Valčić,  rekao je da na ovom sajmu nema loših vina, sva su odlična, jer su svi učesnici došli da prikažu ono u šta su uložili veliki trud i rad da dobiju kvalitet. Vinrija Valčić nalazi se u selu Gvozdenović između Uba i Valjeva i na tri hektara uzgajaju grožđe. Prema rečima Valčića, malo je u Srbiji vinarija koje samo od svog grožđa proizvode vina. Ogromne količine grožđa se uvoze iz Makedonije.

"Moje mišljenje je da mali vinari ne mogu mnogo uticati na tržište, jer se ne mogu porediti sa velikim proizvođačima koji godišnje naprave milione litara. Ali, oni onda ne bi smeli da litru vina cene 1.700 dinara, jer pri tom nemaju svoj vinograd. Svuda u svetu važi pravilo: vinograd se ne pravi za generaciju koja ga sadi. Znate li šta to znači? Vinograd svoj prvi pravi rod daje posle 10 godina. Ne može se očekivati kao kod nekih ratarskih kultura, zasadim sad, pa za šest meseci imam šta mi treba. Tako nije sa vinogradom. Mi smo u našem vinogradu posle pet godina imali pravi rod, a posle 10 godina prvo pravo vino. I još nešto, u vinarstvo ulažu bogati, jer su potrebne godine i godine ulaganja tokom kojih se ne vraća inveticija i treba čekati i 10 godina da se uložno isplati", otvoren je Valčić.

Rakićević - crvena vina se više piju zimi

Vinski podrum Rakićevića u Lukarevini kod Kraljeva potiče još iz 1886. godine, a ono što su njihovi preci započeli, nastavio je Bratislav Rakićević. Nezaobilazno pitanje je bilo i koja su vina bolja: crvena ili bela?

"Šardone, roze, prokupac su za nas ono najbolje. Po našem iskustvu, crvena vina se više piju zimi, a bela leti, ali poslednjih godina sve više se koristi roze", kaže ovaj vinar.

Trajković - najponosniji na merlo i sivi pino

Aleksandr Trajković je na 1,5 ha površine zasadio pet sorti grožđa i godišnje proizvodi oko 5.000 litara vina. Svoje iskustvo stekao je još pre 20 godina u Rubinu, a dragocena je bila i poseta Španiji. 

"Najponosniji smo na merlo i sivi pino, koji je izuzetno kvalitetan, ima purpurnu boju i može se porediti sa italijanskim vinima. Za sada je to porodični posao, ali se nadam da će naslednici u narednim godiama širiti posao. Ljubav prema vinu donela mi je dosta poznanstava i prijateljstava i to je doprinelo da se desi dosta toga lepog i u privatnom i u poslovnom smislu, zbog čega sam vinu neizmerno zahvalan", kaže Aleksandar.