Destilerija, biošpajz i seoski turizam na srpsko-švajcarski način

Čitava jedna decenija je prošla od kako su jedan Srbin i jedan Švajcarac rešili da kupe zemlju i imanje u neposrednoj blizini Valjeva kako bi podigli zasad šljiva i bavili se seoskim turizmom. Ljubav prema prirodi, navela je Mladena Vorinskog iz Sremske Mitrovice i Frenka Kurera iz Švajcarske da u valjevskom selu Oglađenovac posade 6.000 stabala šljive koje su sada u šestoj godini roda.

Veliki planovi

Prilikom izbora sortimenta konsultovali su iskusne meštane iz ovog voćarskog kraja i opredelili se za stenlej, čačansku lepoticu i crvenu ranku od kojih se proizvodi najkvalitetnija šljivova rakija.

"Počeli smo sa šljivom, kao nekom primarnom proizvodnjom. Očekujemo da ove godine prinos bude oko 30 kilograma po stablu. Želja nam je, takođe, da imamo i destileriju, kao i biošpajz u kome će se naći svi domaći proizvodi sa ovog kraja. Između ostalog, to su naši džemovi, razne vrste soseva, kao i mus od vrganja", kaže nam Vorinski.

Kako dalje ističe, iako nije iz ove branše, već je po struci fizioterapet, a bavi se i hotelijerstvom i nekretninama, želja ga je usmerila da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ali i seoskim turizmom.

"U posao smo ušli sa 65 hektara zemlje koju smo sukcesivno kupovali pet godina i tako vremenom razvijali sve ono što smo zamislili."

Bio bašta, glamping i domaća hrana

Zahvaljujući zajedničkoj saradnji na jednom projektu u Švajcarskoj, i nakon organizovanog tim bildinga za švajcarske partnere, Frenk i Mladen su shvatili da u Srbiji ima mnogo potencijala za ruralni turizam.

Tako je nastala nesvakidašnja Moja mala farma na kojoj se nalazi bio bašta, glamping šatori izrađeni po ruskom modelu predviđeni za temperaturu i do 40 stepeni ispod nule, bake koje spremaju domaću hranu, magarci Vule, Jovana i Neli, psi, mačke i nepregledna prirodna prostranstva.

"Osim što se u šatorima i rustičnim kućama gosti mogu fino odmoriti, naša farma pruža i mnoge druge mogućnosti poput druženja sa životinjama, šetnje u prirodi i istraživanje okoline, branča ili ukusnog obroka u voćnjaku, a tu je i radionica u kuhinji u kojoj možete naučiti kako se pravi neodoljiva pita sa sirom i kajmakom, ali i mnogi drugi domaći specijalitet."

Dodatni užitak, kaže, pruža i veče na otvorenom, uz gitaru i vino ili film na platnu pod zvezdanim nebom. Tu i sezonski događaji u zavisnosti od toga koje je doba godine i da li je vreme za berbu pečuraka ili pečenje rakije i spremanje zimnice.

Moravka ili resavka

Na pitanje, da li razmišljaju o još nekom vidu poljoprivredne proizvodnje, Vorinski napominje da je u planu uzgoj svinja i to isključivo autohtone rase, moravka ili resavka.

"Moj otac se bavi prehrambenom proizvodnjom sušenog mesa, što se poklapa sa našom pričom o destileriji i turizmu. Imamo i tridesetak hektara pod šumom, gde bismo u slobodnom uzgoju čuvali te svinje", kaže on i dodaje da je to planirano već za ovu ili narednu godinu.

Saradnja sa Biodistriktom Kolubara, takođe je izuzetno važna za plasiranje proizvoda koji će se uskoro naći i u njihovom biošpajzu.

Ukoliko tragate za netaknutom prirodom, ovo mesto, ne samo da odiše mirom i tišinom, već pruža jedinstveni osećaj lepote i spokoja.

"Ovde nema izrežiranih rustičnih scena i praznih fraza. Sve što radimo, od uzgoja, preko pripremanja hrane i gostoprimstva, radimo u skladu sa načinom na koji živimo, transparentno, u skladu sa sezonom i iskreno", zaključuje naš sagovornik.