Domaćinstvo Dragana Markovića sada ima nojeve, kad nabavi lame i magarce - biće etno

Prvi neobični stanovnici na porodičnom imanju u selu Petnica kod Valjeva su Žika i Mika, noj i nojica koje su Markovići nabavili prošle godine.

"Ideja o etno selu je nastala za vreme korone, znate da su tada mnogi iz grada otišli na selo. Svakodnevno su ljudi svraćali, raspitivali se za kupovinu jaja, mleka, sira, mesa, i tako mi je i pala na pamet ideja da se napravi etno domaćinstvo. Gledajući po internetu, našao sam da čovek iz Zrenjanina ima farmu nojeva, stupio sam u kontakt sa njim, dogovorio se i uzeo jedan par nojeva dok su bili mali još. Sada imaju oko 15 meseci, sada su težine preko 100 kilograma", kaže Dragan Marković i dodaje da mužjak može da poraste do tri metra, a ženka oko 2,5.

Uzgoj nojeva nije lak posao - šta sve treba da znate?

Zanimljivo je da prosečno žive od 50 do 60 godina, a mogu i duže, čak do 70 kada su u "domaćim" uslovima.

Dobro podnose i leto i zimu

Nojevi pripadaju otpornijim vrstama, pa iako je u početku bila bojazan kako će se prilagoditi zimskim uslovima, Dragan kaže da se isto pitao. 

"Kad sam otišao da preuzmem, pitao sam i rekli su mi da im ništa ne smeta i da podjednako dobro podnose i visoke i niske tempersture. Kod nas su smešteni u objektu, biće im toplo i tokom zime svakako. Sigurno ćemo ih puštati tokom dana da se istrče."

Puno posla oko životinja

Da bi se držale životinje, treba ih voleti, ističe naš sagovornik i napominje da ima dosta posla oko njih i da su velika obaveza. Oko životinja su najviše angažovani Draganovi roditelji, a majka Ljiljana zadužena je da ih hrani.

"Žika i Mika su najviše vezani za mene jer ih ja hranim. Najviše vole kupus, šargarepu, detelinu, žitarice. Ja kad pođem u prodavnicu, pozovem ih i oni me prate pored ograde, kad se vraćam, vrate se i oni. Vole i da se maze, najviše po vratu, ali samo sa prednje strane, nedaju nikako po glavi", kaže Ljiljana Marković.

Miroljubive ptice koje privlače pažnju

Iako na prvi pogled izgledaju isto, Dragan kaže da se od nekih godinu dana starosti počela uočavati razlika i da mužjak ima više crnog perja. Imaće na krilima i repu crno-belo perje, a ženka će ostati sa, pretežno, sivim. Nojevi nemaju nikakav miris, nisu zahtevni za održavanje. Zanimljivo je da im je mozak veličine 10 grama. Oko im je veće od mozga. Znaju da se dobro kamufliraju.

Marković ističe da su ptice miroljubive i da su navikli na ljude i ostale životinje koje imaju na imanju. Žika i Mika izazivaju pažnju prolaznika koji žele da ih slikaju, a imaju i dosta pitanja za domaćina.

"Pitaju me da li sam ih uzeo zbog mesa, ja stvarno nisam razmišljao u tom smeru. A od njih se inače sve koristi, meso, perje, jaja, ljuske od jajeta, mast. Vezali smo se dosta za njih i stvarno ne razmišljamo u tom pravcu", iskren je Dragan.

Sledeće su lame

Markovići imaju viziju kako bi etno domaćinstvo trebalo da izgleda, a prednost vide u tome što se imanje nalazi pored regionalnog puta za Divčibare, u blizini je Sportsko rekreativni centar Petnica i veruju da bi imali dosta posetilaca.

"Ambicija nam je da nabavimo lame. To je malo problem, u pregovorima smo, pa ćemo videti i nabavićemo balkansko magare. Na imanju već imamo patke, guske, ćurke. Praktično, imali bi one životinje za koje imamo uslove da ih gajimo. Tu bi bila i jedna kućica u okviru etno domaćinstva. Blizu je grad, Divčibare, jezero Rovni, bazeni, ali ne žurimo nigde, polako ćemo to realizovati."

Ljudi različito reaguju na nojeve, deci su interesantni, ali ih se i plaše, jer su u pitanju velike ptice. Etno domaćinstvo kakvo je Dragan zamislio, ne postoji u bližoj okolini Vajeva, pa veruje i da bi bilo mnogo zainteresovanih da ga posete.