Na pitanje kako razviti seoski turizam u Srbiji, zanimljiv trojac iz Šumadije ima odgovor - jahanjem na konjima. Jovana, student farmacije, Stefan, tehničar zaštite životne sredine i Ljubiša, instruktor za preživljavanje u prirodi, predele i prirodna bogatstva, za koje ni 90 odsto ljudi u Srbiji ne zna, pokazuju strancima na jahačkim rutama. Da li je to pun pogodak?
Jovana Miletić iz Kragujevca završava farmaciju, ali po svemu sudeći apoteka neće biti njeno radno mesto. Ona je vodič u trejlovima ili jahačkim turama na konjima. Njen posao je da strance sprovede kroz Šumadiju, ali ne po asfaltu, već po najlepšim predelima.
Konji su njena strast od kako ih je prvi put videla, još sa dve godine. Od tada se ne razdvaja od njih. Najveći problem njenih roditelja je što neće da izlazi u grad, već radije vreme provodi u šumi. A sada kada je pri kraju fakulteta, za koji kaže da je važan, da eto ima diplomu, potpuno je upletena u misiju zvanu - priroda.
"Kad sam bila mala, htela sam da budem džokej, a otac me upisao na rukomet. Trenirala sam ga devet godina, a onda sam to napustila i vratila se konjima. Ovaj posao je odgovoran. Nije, kako neki misle, samo da sprovedeš grupu kroz šumu. Vodi se računa pre svega o njihovoj bezbednosti na terenima na koje oni nisu navikli. Neki od njih su slabiji jahači i staze su im prezahtevne. Za sve to je potrebno dosta strpljenja", kaže Jovana.
Ona tvrdi da je ovo jedan od najboljih načina da se strancima pokaže Srbija i velika šansa za razvoj seoskog turizma. Ljudi su, kaže, pretrpani stresom u gradovima. Kada shvate da mogu da piju vodu sa izvora u šumi, što je za nju svakodnevna pojava, njima je to impresija života.
"Trejl traje šest dana i prelazi se oko 220 kilometara. Celu stazu znam napamet, tako da mi više ne treba mapa u telefonu. Prvo sam je prešla peške. Sada toliko dobro poznajem predele po Šumadiji i toliko sam često u prirodi, da kad nas šumari sretnu kažu - ima li negde da vas nema", dodaje Jovana.
Njen "kolega" po šumi je Stefan Bajkić iz Gornjeg Milanovca, tehničar zaštite životne sredine. On je počeo da uči jahanje pre četiri meseca i ujedno da postane vodič. Kaže da je ovo posao iz njegovih snova. Radio je u Milanovcu klasične poslove, ali ipak - više mu se sviđa ovaj.
"Mi nemamo sopstvenu zemlju, ali pokazujući prirodna bogatstva uživamo, zaradimo i promovišemo Srbiju. Naši klijenti su uglavnom stranci, koji komforne odmore zamenjuju avanturom. Sledeći korak je da imamo svoje imanje, koje bi bilo baza", najavio je Stefan.
Ovo dvoje mladih Šumadinaca okupili su se oko Ljubiše Simovića, dugogodišnjeg instruktora vojske i policije za preživljavanje u prirodi. On je u ovoj grupi zadužen za logistiku i obuku, ali kako kaže, ravnopravni su i nema podele na šefove i podređene.
"Ima dosta posla. Treba se brinuti o hrani, bezbednosti, smeštaju i gostiju i konja. Prirodni potencijal Šumadije je nemerljiv i to bi trebalo iskoristiti. I ne slutimo koliko ljudi žele da se odmaknu od asfalta. S druge strane, mnoga domaćinstva na selu su nam domaćini koji prodaju svoju hranu. Oni tako zarade na kućnom pragu. A pouzdano znam da su turisti ovog tipa najbolji ambasadori Srbije", tvrdi Ljubiša.
Tagovi
Autorka
