U ruralnim odredištima lakše je praktikovati socijalno distanciranje. Posebno optimistične perspektive ima vinski turizam.
Kao i mnoge druge sektore, pandemija SARS-CoV-2 snažno je pogodila i turizam. Ne samo da nam nije do putovanja nego su ona onemogućena zatvaranjem granica ili dvonedeljnim karantinima nakon ulaska u drugu zemlju.
Svetska turistička organizacija (UNWTO) objavila je podatke kako je ove godine zabeleženo 72 odsto manje međunarodnih dolazaka u prvih deset meseci što je uzrokovalo globalni gubitak od 935 milijardi dolara prihoda od izvoza. Stoga je ovo za svetski turizam najgora godina u istoriji, a dostizanje prometa iz 2019. očekuje se za dve do četiri i više godina, ističu iz UNWTO.
Najveći negativni uticaj pandemije na turizam pretrpeli su Azija i Pacifik jer imaju najviši nivo putničkih ograničenja sve vreme, što je dovelo do čak 82 odsto manje dolazaka turista u odnosu na isto razdoblje 2019. godine, kada je ta regija bila jedna od najbrže rastućih u ovom sektoru.
Sličnu poziciju u 2019. imao je i Bliski Istok, koji ove godine beleži 73 odsto manje dolazaka stranih turista, dok ih je u Afriku došlo 70 odsto manje, a u Evropu i Ameriku za po 68 odsto manje.
Dakle, ova industrija trpi posledice već gotovo godinu dana. Kada je reč o zemljama Evropske unije (bez Velike Britanije), prema najnovijim podacima Eurostata, od januara do septembra noćenja su u turističkim smeštajnim objektima pala za 49 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
Nakon pada od 83 odsto u drugom tromesečju 2020. godine, noćenja su se u trećem oporavila (-38 odsto u odnosu na 2019. godinu).
Restrikcije i epidemiološke mere podstakle su sklonost domaćem turizmu, koji se oporavio brže od inostranog.
Nakon pada od 93 odsto u aprilu 2020. u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, do jula 2020. domaći turizam u EU gotovo se vratio na nivo prethodne godine. U julu 2020. noćenja stanovnika EU u turističkom smeštaju u zemlji porekla bila su 22 odsto niža nego u jula 2019. godine.
Evropska komisija za putovanja (ETC) pak, u svom je izvešću predvidela da će domaća putovanja, unutar Evrope i njenih pojedinih zemalja nivo iz 2019. da dosegne u 2022. i 2023. godini.
"Za oporavak turizma ne sme se potceniti važnost domaćih i unutar-evropskih putovanja, kao i značajan rast onih koji žele da putuju u ruralna i priobalna mesta, gde je lakše nego u visoko urbanizovanim odredištima praktikovati socijalno distanciranje", ističu u ETC-a u svom izvešću zaključivši kako bi to moglo pomoći onima koji su patili od "prekomernog" turizma, ali i ravnomernijem širenju ekonomskih koristi od tog sektora.
Vinski turizam većinom smešten u ruralna područja stoga ima vrlo optimistične perspektive. Prema međunarodnom istraživanju kog je sproveo Winetourism.com, on bi mogao da se normalizuje već do 2022. godine. Štaviše, oko 80 odsto vlasnika vinarija veruje da će se ova vrsta turizma u njihovoj regiji povećati u sledećih 10 godina.
Prema ovome istraživanju, više od polovine vinarija zabeležilo je ove godine gubitak prihoda od 50 ili više odsto. Ipak, neke su zemlje prošle bolje od drugih. Najbolji je primer Australija, koja je imala dobru društvenu reakciju na nošenje maski i socijalno distanciranje čime su održali niske stope infekcije u vinskim regijama. Više od 20 odsto australijskih vinarija zapravo je izvestilo o povećanju prihoda od vinskog turizma u 2020. godini.
Nemačka je takođe prošla bolje od ostalih zemalja, gde je 11 odsto vinarija prijavilo rast prihoda od ove vrste turizma.
Kada su upitani za najvažniji izvor prihoda od vinskog turizma, 56 odsto vlasnika vinarija reklo je da je to prodaja vina u podrumima dok 37 odsto više zarađuje od degustacije vina, organizovanja obilazaka ili kulinarskih radionica. Oko osam odsto vinarija najveći deo svog turističkog prihoda ostvaruje iznajmljivanjem objekta za venčanja ili privatne zabave.
A kada je reč o degustatorima vina, 57 odsto njih su povremeni, a 15 odsto sofisticirani degustacije vina što je podatak koji će sigurno biti važan za vinare u vremenu koje dolazi.
Dakle, zimske mesece treba iskoristiti za dobar plan kako bi proleće i domaće turiste dočekali spremni.
Tagovi
Autorka
