San bon de Salers u pokrajini Kantal svedok je istorije i posvećenosti čitave jedne provincije uzgoju goveda. Tu je i spomenik agronomu Ernestu Tisandier d'Eskosu, zaslužnom za selektovanje salersa.
Nema skijališta, nema velike planine, nema ni mora, a ni jezera ni banje. Šta to može privlačiti turiste u jedno malo tradicionalno selo, u suštini gradić? Ima sve što i grad. Trgove, prodavnice, suvenirnice, crkvu, muzeje, kafiće. One standardne francuske, sa terasom na ulici. Međutim, tu je i spomenik značajnom čoveku iz njihovog grada. Za razliku od svih turističkih destinacija na svetu - ovo je jedina koju posetite, a da je posvećena kravama, bikovima, junicama i teladima.
San Bon de Salers. Pokrajina Kantal. Stigli smo nakon noći u Aulijeu, glavnom gradu pokrajine Kantal. Jasno nam je da na francuskom "San" znači sveti, dakle Sveti Bono Salers. A salers je ime za francusko mesno govedo koje se drži na pašnjacima u kraju, odnosno okolini toga grada u koji dolaze turisti. Kako bi jeli čorbu od govedine salersa. Odrezak od salersa. Može krvavi, manje ili jače pečen. Uglavnom, traži se manji krvavi, ali sa jako skupim francuskim vinima ili domaćim pivima. Mi bi rekli kraft.
I pivo i olovke sa glavom salersa, šolje sa slikom kravice, tanjire, zastave, peškire. I štap. Onaj koji nose pastiri koji obilaze Salerse na beskonačnim pašnjacima u okolini. I da se vratimo onom spomeniku znamenitom čoveku. Taj spomenik podignut je agronomu. Ernest Tisandier d'Eskos rođen je 1813., preminuo 1889. Agronom, uzgajivač i političar postavio je temelje, knjigu, genetiku, selektovao goveda Salerse.
Zahvaljujući njemu, crvene krave, koje su ponos Kantala dostigle su nivo lepote i svoje izuzetne osobine, piše na jednom mestu u San Bon de Salersu.
Mleko kod ovih krava koristi se i za pravljenje čuvenog sira "Kantal", proizvedenog kod farmera i u mlekarskoj zadruzi smeštenoj u selu. Ovaj sir jedan je od dragulja toga kraja. Ovaj stari gradić u kom kao da je vreme stalo, ponosno je na svoju crkvu sa klesanim tornjem iz dvanaestog veka, neke tipične kuće skrivene u selu ili u zaseocima u blizini.
Predivne mirne šetnje stazama koje vijugaju livadama po proplancima i nadmorskoj visini od nekih 400 do 800 metara. Nesvakidašnji je i doživljaj ručka u lokalnoj gostionici, a nakon šetnje po livadama, nastavljate po ulicama San Bon-a. Uske, sa dosta uspona, po kamenu. Pitam se samo kako tu hodaju kada je sneg i kada poledi. I malo malo nailazite na trg. Ne možete da verujete da je sve vezano za krave.
Foto prilog
Tagovi
Autor
