Skaču metar u vis i beže u nepoznato: Patuljasta ovca Nenada Ordića

Postojeće stado srpskih domaćih autohtonih rasa životinja kao i rasa sa Balkana Nenad Ordić, vlasnik Etno sela "Vila Jefimija", iz sela Preobraženje, kod Vranja, decembra prošle godine upotpunio je i primercima francuske patuljaste ovce. Da postane vlasnik jednog omanjeg stada ovih ovaca odlučio je kada ih je video na imanju svog prijatelja u Sremskoj Mitrovici.

"Videći ih onako male sa predivnom vunom na sebi u raznim bojama odmah sam poželeo da ih imam u svom etno selu kako bi u njihovoj lepoti mogli da uživaju i naši gosti", priča oduševljeno Nenad.

Tu nameru odmah je podelio sa svojim prijateljem koji mu je dao adresu čoveka od koga može da ih kupi. Stupio je u kontakt s njim i dogovorio kupovinu petnaestak ovaca. Kada ih je dovezao u etno selo oduševljeno su ih dočekali članovi njegove porodice koji naprosto nisu mogli da se odvoje od njih. Ovo pogotovo kada su videli mužjake koji su ih onako mali, po izgledu asocirali na muflone.

"Mužjaci ove rase ovaca se ne šišaju i imaju istu boju dlake kao pravi mufloni. Odrasla ovca u proseku teži od 12 do 25 kilograma i veoma je izdržljiva životinja", kazuje Nenad.

Jurnule u nepoznato

Njihovu pravu ćud, međutim, upoznali su već posle nekoliko dana kada Nenad nije dobro zatvorio vrata štale u kojoj su bile smeštene. Privučene zovom šume koja se nalazila samo na nekoliko metara od njih jurnule su u nepoznato. Da ih nema primetili su tek predveče kada su sa rudarskim lampama na glavi krenuli kroz šumu da ih traže. Uplašene životinje dozvoljavale su samo na trenutak da im se približe, a potom bi se strahovitom brzinom udaljile od njih i ko zna da li bi ih ikada uhvatili da njegova šuma koja se nalazi na površini od tri hektara nije ograđena žicom.

"Prilikom kretanja brže su od srne. I kada bismo pomislili da smo ih saterali u ćošak i da ćemo ih uhvatiti znale su da se probiju kroz naše redove, udalje i ponovo okupe”, priča Nenad ističući da su se ove prepametne životinje sa njima u tim trenucima bukvalno poigravale.

Posle šest i po sati jurnjave po šumi Nenad je uspeo da uhvati sve ženke, dok se ovnovi nisu dali. Videći da ne može da ih nadmudri ostavio ih je nadajući se da će se sami pripojiti stadu u jutarnjim satima što se i dogodilo.

"Prava je sreća što sam svoj posed pod šumom na vreme ogradio inače ih nikada ne bih našao”, tvrdi Nenad.

Menjaju boju runa

Otuda ga živahnost njihovih jagnjića nimalo nisu iznenadila posle jagnjenja. Naš sagovornik ističe da ih majke donose na svet težine od jedva jednog kilograma. Prilikom odrastanja menjaju boju runa, pa tako oni koji se rode sa crnom pređu u sivu, a oni sa žutom dobiju prelepu crvenu dlaku. Čim malo ojačaju i krenu da jedu koncentrat odmah kreću sa igrom koja podrazumeva i skakanje uvis u visini od više od jednog metra. Kada neki ljudi vide ove njihove vragolije redovno ih podsete na koze, pa jednim delom i iz tog razloga znaju da ustvrde i da nisu ovce.

"Ovu rasu ovaca kojoj ne treba mnogo prostora u nekim zemljama drže isključivo za održavanje travnatih površina zato što prilikom paše zubima samo seku travu i ne čupaju iz korena”, ističe vlasnik Etno sela "Vila Jefimija" koji naglašava da su ojagnjenu jagnjad već pripitomili i da ih zajedno sa odraslim jedinkama pripremaju za pripajanje stadu vitorogih žuja, koje se takođe nalaze u njegovom vlasništvu, kako bi zajedno boravile na paši oko etno sela.