Bela rosulja

Sinonim: - | Engleski naziv: Black Bent, Red Top | Latinski naziv: Agrostis alba L.

Bela rosulja (Rosulja bela) rasprostanjenosti je od zapadne i srednje Evrope do srednje Azije. Uglavnom se seje u smesama s drugim travama i mahunarkama na vlažnim i poplavnim staništima. Koristi se za ishranu stoke u zelenom stanju (ispaša, kosidba) kao i za spremanje sena i konzerviranje. Kvalitet krme je dobar do vrlo dobar.

Morfološka svojstva

Ima snažan korenov sistem. Stabljika je tanka, glatka, visine od 30 – 50 cm i neotporna na poleganje. Listovi su tanki, pravi, dužine od 5 – 20 cm, a širine 3 – 11 mm. Cvet je nežna metlica, dužine do 30 cm, zelenkaste boje s crvenkastom nijansom. Klasići su bez osja. Seme je sitno, do 1,8 mm dugo bez plevica i oko 2,8 mm s plevicama, široko 0,3 – 0, 6 mm, svetle boje i jajastog oblika. Masa 1 000 semena iznosi 0,15 grama.

Biološka svojstva

To je niska trava, dugog busena, poluozimog tipa, što znači da kod rane prolećne setve jedan deo izdanaka može dati generativne organe. Za svoj rast i razvoj zahteva dosta vode i otporna je na niske zimske i prolećne temperature.

Postoji više varijeteta, među kojima su najznačajnije:

Agrostis alba L. var. genuina Schur. – prava rosulja bela, ima kratke podzemne stolone.

Agrostis alba L. var. stolonifera Meyer. – puzava, stvara kratke nadzemne stolone, daje loš kvalitet krme, pogodna za setvu na sportskim terenima

Agrostis alba L. var. gigantea Roth. – visoka, sa kratkim stolonima, daje loš kvalitet krme, odgovaraju joj slabo kisela ili neutralna zemljišta, umereno vlažna, rastresita i peskovita.

Agrotehnika proizvodnje

Belu rosulju treba sejati u kasno leto, pa se primenjuje sistem obrade zemljišta kao za ozimne kulture. Površinska obrada zemljišta mora biti vrlo kvalitetna jer je seme sitno. Za proizvodnju krme seje se 12 kg/ha semena, a za proizvodnju semena oko 6 kg/ha. Posle setve u povoljnim uslovima seme niče za 10 – 12 dana. U proizvodnji krme može se koristiti do 8 godina. U čistoj kulturi prinosi zelene mase su niski, oko 30 t/ha. Cveta u predvečerje i to ravnomerno, tako da i seme ravnomerno sazreva. Osipanje semena je slabo.

Đubrenje

Na formiranje prinosa zrna značaj ima đubrenje azotnim đubrivima. Preporučuje se da se đubri s oko 60 kg azota po ha. Azotna đubriva daju se tokom letnje-jesenjeg i prolećnog bokorenja.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.