Grahorica ozima

Ozima grahorica može dati visokostabilnu krmu koja se koristi u zelenom stanju, kao seno ili silaža, a seme se može koristiti kao komponenta u krmnim smešama. Naročito je vredna zato što se može koristiti za zelenišno đubrenje jer daje prilično veliku masu, ima dosta dobro razvijen koren koji popravlja zemljište jer živi u simbiozi s Rhisobium species bakterijama, pa obogaćuje zemljište azotom. Zato je grahorica dobra pretkultura za većinu drugih kultura.

Morfološka svojstva

Koren je vretenast i prodire dublje u zemljište. Stabljika je visoka oko 50 cm i više, tanka je i poleže, završava viticom. List je složene građe, sastavljen od glavne peteljke, koja završava viticom i malih listića sa svojim peteljčicama kojih može biti 3 – 7 pari. Cvetovi se razvijaju u pazuhu listova. Pretežito je samooplodna biljka. Plod je mahuna, a semenke su okruglaste, malo spljoštene, ljubičastosmeđe boje.

Agrotehnika proizvodnje ozime grahorice

Zemljište i plodored

Grahorici najbolje odgovaraju zemljišta slabo kisele reakcije. U plodoredu može doći nakon različitih kultura. Obrada zemljišta za ozimu grahoricu obavlja se prema sistemu obrade zemljišta za ozime kulture. Košenje treba obaviti u vreme kada se grahorica dovoljno razvije, a žitarice još ne otvrdnu.

Setva

Grahorica ima stabljiku koja je sklona poleganju, što ujedno i otežava njen rast, razvoj i košenje, a uzrokuje gubitke. Zato se ne seje u čistoj kulturi, nego u smesi s raži, pšenicom, zobi ili ječmom, koji služe kao oslonac. Seje se oko 130 kg/ha i 30 – 40 kg/ha raži ili ječma, odnosno oko 50 kg/ha pšenice ili 70 kg/ha zobi. Najranije za košenje dospijeva smesa grahorice i raži, a najkasnije grahorice i zobi. Može se kombinovati setva grahorice, stačnog graška i zobi.  Seje se rano u jesen (početkom septembra), da bi se do nastupa zime dobro razvila i pripremila za niske temperature. Ranija setva omogućuje bolje korištenje zimske vlage.

Đubrenje

Đubrenjem treba dodati oko 50 kg/ha azota, oko 80 – 100 kg/ha fosfora i oko 120 – 130 kg/ha kalijuma. Polovina fosfornih i kalijumovih đubriva daje se u osnovnoj obradi zemljišta, a druga polovina u pripremi zemljišta za setvu kada se dodaje i celokupna količina azota.

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; 1998.

Jara grahorica se seje vrlo rano u proleće (prva polovina marta) kako bi pravovremeno klijala i nikla i imala dovoljno vremena da razvije vegetativu masu za raniju košenje.

Obrada zemljišta za jaru grahoricu obavlja se prema sistemu obrade zemljišta za jare kulture. Osnovna obrada zemljišta obavlja se u jesen, kako bi zemljište preko zime promrzlo i bilo bolje strukture za pripremu u proleće. Uz jesenje oranje treba obaviti osnovnu đubrenje i đubriva zaorati. 

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; 1998.