Stočni grašak

Sinonim: - | Engleski naziv: Field peas, fudder peas | Latinski naziv: Pisum sativum ssp. arvense L.

Stočni grašak

Stočni grašak pripada porodici mahunarki (Fabaceae). Koren mu naraste do 1 m u dubinu i dobro je razgranat. Jednogodišnja je zeljasta biljka, mekane puzeće stabljike zbog čega traži potporu (nosača) za kojega se prihvata viticama na završetku lista. Krmni grašak ima visoku stabljiku 150 - 200 cm, podeljnu na kolenca iz kojih tera listove, odnosno grane i cvetove na dugim peteljkama. Cvet je krupan s ružičasto-ljubičastim laticama ili beozelenkastim laticama. Plod je višesemena mahuna sa 6 – 8 semena. Seme je srednje krupno, maslinasto sive boje sa sitnim tamno crvenim pegama.

Može se koristiti kao zelena stočna hrana, za seno i silažu. Za zelenu stočnu hranu koristi se pri početku formiranja prvih mahuna. Prinosi zelene mase stačnog graška u čistoj setvi mogu biti 25 – 35 t/ha, a u kombinaciji sa žitaricama 30 – 50 t/ha.

Agroekološki uslovi za gajenje stačnog graška

Seme klije na 2 – 4 °C. U fazi klijanja izdrži mraz i temperaturu od - 4 do – 6 °C. Ozimi može izdržati i -14 do -20 °C. Optimalna temperatura razvoja je 12 – 18 °C, a za cvetanje 16 – 20 °C. Traži dosta vlage u fazi cvetanja i oplodnje. Prevelika vlažnost uzrokuje poleganje. Prema zemljištu nema velike zahteve, no najbolje prinose daje na dubokim i plodnim zemljištima. Dobro uspeva na lakšim i peskovitim ilovačama uz dovoljno vlage.

Agrotehničke mere pri gajenju stačnog graška

Plodored

Dobar je predusev za žitarice i okopavine. Dolazi posle suncokreta, ranih krmnih kultura, žitarica, ranog kukuruza kao i nekih vrsta povrća. Nije preporučljiv kao predusev drugim vrstama mahunarki i ne podnosi gajenje u monokulturi. Plodored iznosi 3 do 4 godine.

Obrada zemljišta

Potrebno je je izvršiti pravovremeno i dobro. Zemljište se obrađuje na 25 cm dubine. Za setvu ozimog graška, obradu treba izvršiti tokom leta, a za jari, tokom jeseni. Priprema zemljišta za setvu sastoji se od tanjiranja i drljanja radi usitnjavanja i ravnanja površine, a to se obavlja setvospremačom. Kultiviranje zemljišta se vrši pred setvu na najviše 8 – 10 cm dubine.

Đubrenje

Stočni grašak kao pretkultura utiče na povećanje prinosa sledećih kultura koje dolaze na istu površinu, za 10 – 30 %. Đubri se s 40 – 80 kg/ha azota, 70 – 80 kg/ha fosfora i 80 – 120 kg/ha kalijuma. Fosfor i kalijum dodaju se u osnovnoj obradi, a azot najmanje 2 – 3 nedelje pred setvu.

Nega useva

Obavlja se drljanje u svrhu razbijanja pokorice, suzbijanje korova, navodnjavanje (ako dođe do suše) i prihranjivanje (po potrebi).

Setva stačnog graška

Može se sejati u dva roka godišnje – u jesen i u proleće. U jesenjem roku seje se ozimi stočni grašak, obično sredinom septembra ili najkasnije početkom oktobra. Prolećna setva obavlja se što ranije (kraj februara, početak marta). Količina semena stačnog graška zavisi o cilju gajenja i gustini setve (sklopu). Za proizvodnju zelene mase upotrebljava se 150 – 180 kg/ha semena. Za proizvodnju semena graška, seje se 50 – 70 kg/ha zavisno od razmaka redova, zemljišta i roka setve.

Budući da ima zeljastu mekanu stabljiku, koja naraste vrlo visoko treba potporu da ne polegne. Kao potpora (nosač) mogu služiti različite kulture koje imaju približno isti ritam rasta kao i grašak kao i koje su otporne na poleganje, a u vreme korištenja su vrlo kvalitetne, kao i daju velike rode mase odnosno zrna.

Kao nosač mogu se koristiti krmne i uljane repice i repe, ozima raž diploidne i tetraploidne sorte, tritikale, sorte pšenice čvrstog busena koje manje poležu i sorte ozime zobi. Za zelenu krmu i direktnu hranidbu s polja smese graška i žitarice koriste se po potrebi, već krajem aprila, ako je nosač raž, prvom polovinom maja ako je nosač tritikale, u drugoj polovini maja s nosačem pšenicom, a za siliranje u mlečnoj zrelosti pšenice kao i za zrno u punoj zrelosti pšenice. Za proizvodnju zrna treba koristiti sorte belog cveta jer njihovo zrno ne sadrži puno tanina (slatki grašak). Smese u kojima je nosač ozima zob, koriste se za direktnu ishranu s polja do sredine juna (formiranje mahuna graška) kada se siliraju.

Žetva stočnog graška

Žetva se obavlja kada je većina mahuna u zrelom stanju. Najbolje je žeti jednofazno kombajnima. Ne sme se dozvoliti da usev prezre, jer tada mahuna puca i dolazi do gubitka zrna.

Izvor: Dr. B. Mišković; Krmno bilje; Beograd, 1986.

Stočni grašak - Sorte

ukupno: 24, aktivno: 12, neaktivno: 12

AMINO

ASSAS

BACCARA

BELMAN

BLIZZARD

DORA

DOVE

ERBI

FAKTOR

FRILENE

MAKSIMIRSKI OZIMI

MAKSIMIRSKI RANI

OS URAN

OSJEČKI ZELENI

OZIMI ŠAMPION

PICAR

SW CRISTA

ZEKON