Uljana rotkva

Uljana rotkva koristi se u ishrani stoke ili za zelenišno đubrenje. Ove se vrste odlikuju vrlo brzim porastom što znači da brzo pokrivaju zemljište i na taj način sprečavaju razvoj i rast korova.  Za korištenje dospevaju već 50 - 60 dana nakon setve. Zelenišno đubrenje ima povoljan uticaj na teškim, ali i na peskovitim zemljištima, a naročito je preporučljiva onim poljoprivrednim proizvođačima koji svoje površine đubre samo mineralnim đubrivima već duži niz godina.

Morfološka i biološka svojstva uljane rotkve

Duboko razvijen koren i širom razgranata korenova mreža omogućuje produbljenje i rahljenje zemljišta, popravljanje njegove strukture, vodnog režima i spovećanje organske materije u samom zemljištu. Uljana rotkva je krstašica zeljaste, razgranate stabljike čija se visina kreće 90 – 100 cm, a u povoljnim uslovima može narasti i do 180 cm. Listovi su naborani i na ivici nazubljeni. Cvetovi su beolo-crvenkaste do ljubičaste boje. Plod je mahuna. Zrno je svetlozelene do smeđe boje, nepravilnog oblika. Ima vretenast koren koji prodire u zemljište 30 – 40 cm, a u povoljnim uslovima i znatno dublje.

Agroekološki uslovi gajenja uljane rotkve

Otporna je na niske temperature (-5 °C). Dužina vegetacije u redovnom gajenju iznosi 13 – 150 dana. Odlikuje se dobrom prilagodljivošću na različitim zemljištima.

Agrotehnika u proizvodnji uljane rotkve

Obrada zemljišta koja je nužna za ove kulturu je relativno plitka. Uspešno se gaji nakon pšenice. Tehnologija se sastoji u plitkom oranju ili tanjiranju na dubini od 15 – 20 cm. Površinski sloj je potrebno dobro usitniti istog dana nakon oranja radi čuvanja vlage i kvalitetne pripreme. Setva se vrši na dubinu 1 – 2 cm s količinom semena od 15 – 20 kg na razmak redova od 15 – 20 cm.

Uljana rotkva kao postrni usev može dati 30 – 40 t/ha zelene mase. Zaorava se kada potpuno razvije zelenu masu, nakon oplodnje, kada odrveni pred mraz, a i nakon prvog mraza. Može se uzgajati i za krmu. U takvim uslovima potrebno je sejati nešto šire, na razmak redova od 20 – 30 cm.

Naraste 80 - 180 cm u visinu, pa bi bilo dobro pre zaoravanja njene nadzemne mase, istu izmalčirati. Naši ratari uglavnom ne poseduju mulčere, ali ih poseduju tržišno orjentisani proizvođači voća. Ove se kulture zaoravaju nakon punog cvetanja, a to je uglavnom tokom septembra ili u prvoj polovini oktobra.

Đubrenje

Potrebno je osigurati i dovoljne količine azotnog đubriva: 50 - 80 kg/ha čistog azota. Ova vrsta jako dobro podnoi đubrenje organskim đubrivima, tako da stočari mogu na parcele izvesti osoku ili stajsko đubrivo. Važno je upozoriti na to da oni poljoprivrednici koji ovu vrstu planiraju da koriste kao svežu krmu u ishrani stoke, do početka cvetanja je ukusna stočna hrana, na površinu ne bi smeli izvesti više od 30 m3/ha osoke. S obzirom na to da se ova vrsta uglavnom seje na površinama gde je pretkultura bila strno žito, kao azotno đubrivo može se koristiti UREA (100 - 150 kg/ha).

Setva uljane rotkve

Seje se u vlažno i dobro usitnjeno zemljište. Datum setve zavisi od žetve pretkulture i uglavnom se obavlja tokom meseca jula. Količine semena zavise od toga da li setvu obavljamo mehanizovano ili omašno. Ukoliko sejemo sejalicom u fino pripremljeno zemljište dovoljno nam je 15 - 20 kg/ha semena.

Izvor: Dr. S. Mađar, dr. V. Kovačević, dr. I. Jurić; Postrne kulture - proizvodnja i korištenje; 1984.