Vlasulja crvena

Sinonim: - | Engleski naziv: Red fescue | Latinski naziv: Festuca rubra L

Vlasulja crvena

Vlasulja crvena rasprostanjena je u Evropi, u umerenom delu Azije, severnom delu Afrike i Severnoj Americi. Koristi se za setvu u travnim smesama za korištenje ispašom, za setvu ukrasnih biljaka i sportskih terena. Dobro podnosi košenje, ispašu i gaženje. Cveta krajem maja.

Morfološka svojstva

Koren joj prodire od 30 – 40 cm dubine. Buseni su gusti, uspravni i međusobno povezani vrežama. Stabljika je čvrsta i od 30 – 70 cm visoka. Listovi su prizmeno postavljeni, zelene boje i dužine oko 15 cm. U vreme suše listovi su zatvoreni, s gornje strane liske i dlakavi. Cvet je metlica 6 – 15 cm duga, uspravna do malo nagnuta. Seme je sitno, 4 do 5 mm dugo (s osjem), širine oko 1 mm. Masa 1 000 semena iznosi od 1,0 do 1,4 grama.

Biološka svojstva

Postoje dve podvrste: Uskolisna vlasulja crvena (F. rubra spp. fallax Thuill) i širokolisna vlasulja crvena (F. rubra spp. genuina Hack). Za proizvodnju stočne hrane značajnija je širokolisna vlasulja crvena. Kod korištenja za krmu može trajati 7 - 10 godina. U proizvodnji semena koristi se u drugoj, trećoj i četvrtoj godini proizvodnje. Razvija se kao trava ozimog tipa koja sporo raste nakon nicanja. Sazreva ravnomerno i otporna je na osipanje semena. Dobro podnosi niske temperature i sušu, kao i polusenku i kisela zemljišta.

Agrotehnika proizvodnje

Vlasulja crvena retko se seje sama za proizvodnju voluminozne krme, već se seje u smesama s drugim travama i mahunarkama za popunjavanje donje etaže poljane. U smesama se seje krajem leta i početkom jeseni, pa je i sistem obrade zemljišta kao za ozime useve. Seje se u smesama za ukrasne poljanama, sportska igrališta, parkove kao i zatravnjivanje međurednog prostora u zasadima jer dobro pokriva i veže zemljište, a gaženje dobro podnosi.

Setva

Za proizvodnju voluminozne krme seje se u čistoj kulturi od 25 – 30 kg/ha semena, a za proizvodnju semena seje se 10 – 15 kg/ha na međuredni razmak od 30 – 35 cm. Za proizvodnju semena kod nas se preporučuje sejati u proleće kao predusev ili tokom jula u čistoj kulturi, kako bi sledeće godine dala rod semena. Optimalna količina azota za proizvodnju semena zavisna je od tipa zemljišta, a iznosi od 60 – 80 kg/ha.

Žetva semena

U proizvodnji semena vlasulja crvena koristi se u drugoj, trećoj i četvrtoj godini proizvodnje. Žetva semena obavlja se u punoj voštanoj zrelosti. Nakon žetve potrebno je odmah ukloniti žetvene ostatke košenjem ili paljenjem, kako bi se sledeće godine dobio što veći prinos semena. Prinos semena varira od 300 do 700 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Vlasnjača livadska

Sinonim: - | Engleski naziv: Rough meadow grass | Latinski naziv: Poa pratensis L.

Vlasnjača livadska

Vlasnjača livadska je rasprostanjena na svim kontinentima. Odlikuje se dobrim prinosima i odličnom kvalitetom zelene mase i sena na livadama i pašnjacima na lakšim zemljištima i sušnim staništima. Seje se najčešće u smesama s detelinama i drugim travama za korištenje ispašom i košenjem. Pojedini varijeteti i kultivari koriste se za setvu ukrasnih travnjaka i sportskih igrališta.

Morfološka svojstva

Korenov sistem je snažan i u povoljnim uslovima naraste do 1 m dubine. Razvija rastresit i dug busen. Stabljika je visine 30 – 60 cm, tanka, sklona poleganju. List je tamnozelene boje, ravan i na vrhu se sužava. Cvet je metlica, pre i posle cvetanja skupljena, a u vreme cvetanja raširena. Klasići imaju 2 – 5 cvetova zelenkaste boje s ljubičastom nijansom. Cvetanje traje 12 – 17 dana. Seme je sitno, trostrano, dužine do 3 mm i širine 0,5 mm, smeđe boje. Masa 1 000 zrna je 0,3 grama.

Biološka svojstva

Razlikuju se dva varijeteta:

  1. Poa pratensis L. var. latifolia Weihe – širokolisna s kratkim, sočnim listovima.
  2. Poa pratensis L. var. angustifolia Smith – usko lišće, raste na sušnijim staništima, kvalitet zelene mase je vrlo dobra, a sena dobra.

Vlasnjača livadska je trava koja traje 10 i više godina. Nakon košenja dobro se obnavlja i daje vrlo stabilnu voluminoznu krmu. Najbolje joj odgovaraju umereno vlažna, plodna, subglinasta zemljišta, slabo kisele ili neutralne reakcije, ali može se sejati i na kiselim zemljištima s pH vrednosti 4 – 4,5. Voli vlagu (izdrži plavljenje do 30 dana) i podnosi sušu. Otporna je na gaženje, niske temperature kao i na kasne jesenje i rane prolećne mrazeve.

Agrotehnika proizvodnje

Osnovna obrada zemljišta je kao i za ozimne kulture. Predsetvena obrada zemljišta mora biti kvalitetna jer je seme sitno. Seje se od 8 – 12 kg/ha semena u čistoj kulturi.

Proizvodnja semena

Setva za proizvodnju semena može biti u čistoj kulturi ili kao predusev. U čistoj kulturi seje se u junu, ali zbog mogućnosti suše može se sejati i julu i avgustu. Za postizanje visokih prinosa semena, vlasnjača livadska treba ući u zimu sa što više vegetativnih izdanaka. Zato je nakon skidanja preduseva potrebno obaviti đubrenje azotnim đubrivima u kasno leto da se pospeši bokorenje. Ako se seje dublje od 1 cm, smanjuje se broj izniklih biljaka jer se klijanje odvija uglavnom u prisustvu svetlosti.

Đubrenje

Za proizvodnju voluminozne krme podnosi đubrenje azotom i preko 200 kg/ha. Potrebna količina azota za proizvodnju semena varira od 60 – 80 kg/ha. Najveću količinu tih đubriva treba dati u jesen, u oktobru (70%), a ostatak u martu. Dodavanje fosforovih i kalijumovih hraniva u manjoj meri utiče na povećanje prinosa.

Žetva semena

Osipanje semena u vreme žetve je manje nego kod nekih drugih trava. Seme treba biti zrelo i suvo kod vršidbe. Žetva se obavlja kombajnom. Žetveni ostaci odstranjuju se košenjem i uklanjanjem odmah nakon žetve ili ispašom ovaca (ima isti učinak kao i košenje).  

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Vlasulja barska (Vlasulja trstikasta)

Sinonim: - | Engleski naziv: Tall Fescue | Latinski naziv: Festuca arundinacea Schreb.

Vlasulja barska (Vlasulja trstikasta)

Vlasulja barska (Vlasulja trstikasta) raširena je u Evropi, severnoj Africi, severnoj Americi i Australiji. Seje se u čistoj kulturi ili u smesama s drugim travama i mahunarkama za korištenje u zelenom stanju (kosidba i ispaša) i za proizvodnju sena, silaže i senaže.

Morfološka svojstva

Koren je snažan i prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Formira uspravan busen, s kratkim rizomima. Stabljika je visoka oko 140 cm, glatka i gola, a kasnije gruba. Lišće je krupno, kožasto, dužine 20 – 50 cm, od 3 – 12 mm široko, ravnomerno hrapavo ili glatko. Cvet je metlica duga 10 – 50 cm, na kojoj su klasići eliptičnog do duguljastog oblika, dužine 10 – 18 mm. Masa 1 000 zrna je 2,0 – 3,0 grama.

Biološka svojstva

Vlasulja barska je trava ozimog tipa koja je otporna prema mrazu, zimi i suši. Zbog visoke otpornosti na niske temperature i preko zime ostaje zelena. Odgovaraju joj vlažna, sveža, ali i suva staništa. Pod vodom može izdržati oko mesec dana. Na sušu je otpornija od francuskog ljulja. Može da raste na zemljištima čiji je pH od 4,6 – 9,5. Njen vek trajanja je od 8 – 10 godina.

Agrotehnika proizvodnje

Seje se u drugoj polovini avgusta i u sledećoj godini ima dobar prinos voluminozne mase i semena. Obrada zemljišta zavisi od predkulturi. Osnovnu obradu treba obaviti na dubinu od 30 cm, ako se priprema za proizvodnju semena. Za proizvodnju krme obrada može biti redukovana (direktna setva), u zavisnosti od raspoložive mehanizacije.

Đubrenje

U proizvodnji voluminozne krme zemljište je potrebno đubriti s 140 – 200 kg/ha čistog azota, a za proizvodnju semena đubri se s 80 – 100 kg/ha azota.

Setva

Za proizvodnju semena seje se s 20 – 25 kg/ha semena, na međuredni razmak od 35 cm. Za proizvodnju voluminozne krme seje se u čistoj kulturi od 35 – 45 kg/ha semena.

Vreme košenja voluminozne krme

Za zelenu krmu i seno treba je kositi pre metličanja u prvom porastu jer što se kasnije kosi kvalitet je slabiji. S ispašom se može početi kada je visina biljaka oko 25 cm. U vreme metličanja može se koristiti za spremanje senaže i silaže. Prinosi sena zavise o vlazi zemljišta i agrotehnici, a iznose 7 – 12 t/ ha (i više).

Žetva semena

Vreme žetve je teško utvrditi jer joj se seme u punoj zrelosti jako osipa, stoga se pazi na vlažnost zrna i žetvi se pristupa kada vlažnost zrna dostigne 42% jer su tada gubici semena najmanji. Vlažno seme treba odmah dosušiti kako ne bi došlo do zagrevanja i pada klijavosti. Temperatura sušenja ne sme biti viša od 32 °C. Prinosi semena su od 300 – 1 200 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Vlasulja livadska

Sinonim: - | Engleski naziv: Fescue grass, Meadow fescue | Latinski naziv: Festuca pratensis Huds. - syn F. elatior L.

Vlasulja livadska

Vlasulja livadska rasprostanjenosti je u Evropi, u umerenom pojasu Azije i severnoj Americi. Ubraja se među kvalitetnije i najvrijednije visoke trave. Za ishranu stoke koristi se košenjem (zelena krma, konzerviranje, seno) i ispašom. Seje se u čistoj kulturi ili u smesama s mahunarkama za sve načine upotrebe na odgovarajućim staništima. Daje krmu najvišeg kvaliteta. Širokog je areala (područja) rasprostanjenosti. Odgovaraju joj sveža do vlažna ilovasta i glinasta zemljišta.

Morfološka svojstva

Vlasulja ima kratak, rastresit busen i koren koji naraste do dubine od 1 m. Stabljika naraste do 120 cm, uspravna je, glatka, slabo obrasla lišćem i sklona poleganju. Listovi su dugi 10 – 20 cm, široki 2 – 6 mm, ravni, glatki, tamnozelene boje, sjajnog naličja i nazubljeni. Cvet je uspravna, duguljasta metlica dužine 10 – 35 cm. Klasići su žučkasti ili zelenkasti, cilindrični do duguljasti s ljubičastom nijansom, dužine 9 – 11mm. Plod je zrno koje je duguljasto, zašiljeno, žuto-sive boje, dužine 5 – 6 mm kao i širine oko 1,4 mm. Masa 1 000 zrna iznosi oko 2 grama. U 1 kg ima oko 500 000 semena.

Biološka svojstva

Vlasulja livadska daje 2 – 4 porasta tokom godine. Vrlo je otporna na niske temperature, golomrazice i rane prolećne mrazeve kao i sneg, ali sušu slabije podnosi. U jesen na temperaturi od 5 – 7 °C prestaje da raste. Pod vodom može preživeti 4 nedelje. Dobre prinose daje na lakšim, srednje teškim, teškim ali i vlažnim zemljištima. Cveta u junu i to ujutro oko 4 – 5 sati i traje do 10 sati, a odvija se tokom 6 do 8 dana. Po vremenu sazrevanja semena ubraja se u srednje rane trave.

Agrotehnika proizvodnje

Obrada zemljišta obavlja se kao i za ozime kulture. Najčešći predusev su žitarice. I grašak za zrno. Osnovna obrada obavlja se u avgustu na dubini do 30 cm. Ako su nepovoljni uslovi za predsetvenu pripremu (nedostatak vlage), treba čekati prve padavine i tada obaviti predsetvenu pripremu.

Đubrenje

U proizvodnji semena preporučuje se đubrenje azotnim đubrivima sa 70 – 95 kg/ha čistog azota, a za proizvodnju voluminozne krme može se đubriti s oko 200 kg/ha čistog azota.

Setva

Za proizvodnju voluminozne krme i semena, setvu je bolje obaviti u drugoj polovini avgusta nego u proleće. Osnovu za prinos semena čine izdanci iz prethodne godine koji su do ulaska u zimu razvili 5 – 7 listova. Kod setve u prvoj godini, za proizvodnju semena, mora se imati u vidu da bokorenje počinje mesec dana posle nicanja. Za proizvodnju krme seje se u čistoj kulturi ili u smesama s drugim travama i mahunarkama. U čistoj setvi za krmu seje se 30 – 40 kg/ha, a za proizvodnju semena 12 – 15 kg/ha na međuredni razmak od 25 – 30 cm. U proizvodnji semena vlasulja zahteva plodno, slabo kiselo do neutralno zemljište (pH 6,7).

Vreme korištenja

Prvi porast za proizvodnju sena trebalo bi kositi krajem vlatanja jer tada biljka sadrži najviše hraniva, a slijedeći porast svakih šest nedelja. Najveću masu daje u prvom porastu. Hranjiva vrednost mase vremenom opada.

Žetva semena

Žetva se obavlja u vreme voštane zrelosti semena kada usev ima svetlozelenu boju, a stabljika počne žuteti ispod metlice, odnosno kada stiskanjem metlice u ruci otpada seme. Ako se setva odvija dvofazno, tada se košenje obavlja početkom voštane zrelosti. Nakon kombajniranja seme treba odmah osušiti. Prinosi semena variraju od 600 – 1 500 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Vlasulja oštrolisna

Engleski naziv: Hard fescue | Latinski naziv: Festuca trachyphylla (Hack.) Krajina

Vlasulja oštrolisna

Vlasulja oštrolisna predstavlja srednje visoku, produženu verziju ovčije vlasulje. Radi se o višegodišnjoj biljci s gustim busenima. Za razliku od ovčije vlasulje ima oštrije, duže i savitljivije lišće. Tolerantnija je na sušu budući da proizvodi dublji i jači koren. Zbog tih karakteristika služi kao vrlo dobra zaštita od erozije a najčešće se  koristi u svrhu zaštite od erozije na poljoprivrednim površinama. Takođe se smatra kvalitetnom sortom za proizvodnju semena.

Najbolji će se rezultati videti ukoliko se setva oštrolisne vlasulje obavlja u rano proleće, a pre nego što se u potpunosti razvije korenov sistem, bitna je redovna obezbeđenost vodom. Seme joj manjih je dimenzija i ne bi se trebalo sejati dublje od 1 - 1,5 cm.

Izvor:

  • http://plants.usda.gov/factsheet/pdf/fs_fetr3.pdf (28.11.2013.)

Vlasulja ovčija

Sinonim: - | Engleski naziv: Sceeps fescue, Blue fescue | Latinski naziv: Festuca ovina L.

Vlasulja ovčija

Vlasulja ovčija je rasprostanjenosti u Evropi, Aziji i Severnoj Africi. Za proizvodnju krme nije povoljna jer daje slab kvalitet krme i male prinose. Uglavnom se koristi u smesama za sportske terene i ukrasne parkove. Nakon ispaše broj vlati je manji, ali je zato lisnatija.

Morfološka svojstva

Razvija uspravan, gusti busen. Stabljike su tanke, uspravne, najčešće s dva kolenca (nodija), visine 15 – 55 cm, dlakave ili gole. Lisna drška je kratka, a liska končasta, tupa, hrapava ili glatka. Cvet je uspravna metlica, duga oko 2 – 12 cm. Seme najčešće ima osje dužine 1 do 2,5 mm.

Biološka svojstva

To je višegodišnja trava, ozimog tipa, koja dobro podnosi sušu i niske temperature. Najčešća straništa na kojima uspeva su peskovi, suva i kamenita mesta kao i ivice šuma i proplanci.

Vreme i način korištenja

Ova trava se ne seje sama za proizvodnju voluminozne krme, nego s vrlo malim udelom u smesama za ispašu i to na vrlo siromašnim zemljištima. U ranijim fazama razvoja kvalitet je bolji. Kultivari vlasulje ovčije seju se za ukrasne travnjake i sportska igrališta.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Vlasulja crvena - Sorte

ukupno: 17, aktivno: 13, neaktivno: 4

AIDA

ANISET

BARDIVA

BARGREEN

BARUSTIC

CALLIOPE

CAPRICCIO

CAROUSEL

ECHO

FRANKLIN

LEGENDE

MAXIMA 1

RUFFILA

WALDORF

Vlasulja crvena - Tekstovi