Kantarion

Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka. Latinski naziv biljke – Hypericum perforatum – potiče od grčkih reči hyper = iznad i exion = misao, što označava njenom naročitu lekovitost. Samoniklo se nalazi u hrastovim i borovim šumama, na proplancima, livadama i pašnjacima, zapuštenim terenima. Trenutno je jedna od najtraženijih i najviše istraživanih lekovitih biljaka u Evropi.

Morfološke osobine kantariona

Stabljika kantariona je čvrsta i može porasti i više od 100 cm. Listovi su jajasti, izduženi i dugi 3 do 4 cm. Žlezde na listovima izgledaju kao sitne tačke i, gledajući prema osvetljenju, izgledaju kao perforacije. Prema tome je biljka i dobila latinsko ime – perforatum. Koren je razgranat. Cvetovi su žuti, veličine 2 do 3 cm. Cvetanje traje od jula do avgusta. Plod je čaura u kojoj su smeštene tvrde smeđe semenke. Semenke sazrevaju u avgustu i septembru.

Agroekološki uslovi gajenja kantariona

Temperatura

Kantarion nema velike zahteve prema agroekološkim uslovima. Pogoduju mu osunčani položaji, a najviše mu sunčeve toplote i svetlosti treba u vreme vegetativnog rasta i cvetanja. Dobro podnosi niske zimske temperature.

Voda

Pri gajenju bi trebalo paziti na količinu vlage u zemljištu, budući da se radi o kulturi kojoj ne pogoduju previše vlažna zemljišta. Navodnjavanje je važno po obavljanju prvog otkosa, budući da se na taj način osiguravaju dobri rezultati drugog otkosa.

Zemljište

Gajenje je moguće na većini tipova zemljišta pa i na siromašnim brdsko – planinskim terenima. Ipak, najbolji se rezultati postižu gajenjem na dubljim i rastresitijim tipovima zemljišta, budući da se na taj način omogućuje pravilniji razvoj korena.

Tehnologija gajenja kantariona

Plodored

Kantarion je višegodišnja biljka za koju su najbolji predusevi one kulture koje imaju herbicidno delovanje (ostavljaju zemljiše bez korova). Na uticaj korova kantarion je naročito osetljiv i kod njihovog kontrolisanja treba voditi naročitu brigu.

Priprema zemljišta

Pre setve potrebno je temeljno obraditi zemljište. Obradu bi trebalo obaviti što dublje, budući da je kantarion višegodišnja kultura.

Ishrana

Kantarionu pogoduju plodnija zemljišta a preporučuje se upotreba stajnjaka u količini od 30 do 50 kg/ha. Mineralna NPK đubriva primenjuju se neposredno pre setve u količini od 300 do 400 kg/ha. Upotreba mineralnih đubriva se preporučuje i u kasnu jesen kao i rano proleće. Prihrana se obavlja u dva navrata, početkom i krajem vegetacije, obično s azotnim đubrivom i sa 150 do 200 kg/ha KAN-a.

Setva/sadnja kantariona

Kantarion se može razmnožavati generativno semenom ili vegetativno delenjem starijih reznica. U komercijalnoj proizvodni se češće koristi razmnožavanje semenom putem direktne setve na zemljište ili proizvodnjom rasada.

Proizvodnja rasada započinje setvom u leje u julu. Preko leta mlade biljke u lejama potrebno je zalivati. Za setvu 1 m2 rasada potrebno je 0,5 g semena od čega se dobije 300 do 400 sadnica.

Sadnja mladih biljaka se preporučuje u jesen, kako bi se do proleće dobro ukorenile. Međuredni bi razmak trebao iznositi 50 do 70 cm, a među biljkama u redu 30 do 40 cm. Optimalan sklop na 1 ha površine iznosi 35.000 do 50.000 biljaka.

Direktna se setva semena u zemljište obavlja krajem jeseni ili u rano proleće. Preporučeni međuredni razmak je 50 do 70 cm.

Košenje i prinos kantariona

Obično su moguća dva otkosa kantariona godišnje, prvi u junu, a drugi krajem avgusta. Na prostorima višim od 800 m/n.v. moguć je jedan otkos godišnje. Košenjem se odsecaju cvasti sa stabljikama dužine do 25 cm. Berba se odvija u fazi punog cvetanja. Drugi otkos za berbu obično dolazi za 35 do 50 dana nakon prvog. U prvoj godini gajenja se može očekivati prinos od 2.000 do 3.000 kg/ha zelene mase, dok stariji zasadi godišnje u oba otkosa proizvedu 4.000 do 6.000 kg/ha zelene mase.

Upotreba kantariona

Kantarion se tradicionalno koristi kao antiseptik za ublažavanje tegoba kod rana i ogrebotina. Delotvoran je i kod brojnih problema sistema za varenje poput gastritisa i čira na želucu. Od davnina se koristi u slučajevima psihičkih oboljenja, budući da deluje antidepresivno i umirujuće, što je i naučno dokazano.

Izvor:

• Stepanović, B. i sur.: Tehnologija proizvodnje lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 2001.