Lavanda

Engleski naziv: Lavender | Latinski naziv: Lavandula sp. (Miller)

Lavanda

Lavanda je vrlo omiljena ukrasna biljka, a sve se više gaji i plantažno. Nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, gajenje joj je vrlo ekonomično, a može poslužiti i kao dobra ispaša za pčele.

Ime lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači kupati se, a objašnjava osnovnu namenu suvog cveta i lavandina, eteričnog ulja. Eterično ulje prave lavande upotrebljava se za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije eterično ulje hibridne lavande. Lekovito svojstvo lavande sastoji se u smanjenju psihičke napetosti pri migreni i neuralgiji. Ublažava grčeve i pomaže u zaceljivanju rana.

Morfološke karakteristike lavande

Prava lavanda uspeva sve do nadmorske visine 1700 m, širokolisna do 700, a hibridna od 700-1000 m. Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna. Životni vek samonikle i gajene lavande je do 30 godina. Koren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata.

Prava lavanda raste u obliku sitnog žbuna visokog 40-60 cm i prečnika 80-120 cm. Cvetne su grane jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su naizmenični, uski, celovite ivice i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je mahuna s 4 jajaste semenke.

Hibridna lavanda je zbijeni žbun visok 80-100 cm, prečnika više od 150 cm. Cvetne su stabljike razgranate, duge 60 do 90 cm, listovi naizmenični, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Hibridna lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi.

Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 do 5 %. Eterično ulje uglavnom se nakuplja u žlezdama smeštenim do same cvetne čašice. Glavni sastojci ulja su linalilacetat i linalol. Svaku vrstu karakteriše različit sastav eteričnog ulja, pa tako prava lavanda sadrži linalilacetata 35 do 60 %, a hibridna lavanda samo 7-16 %.

Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek sa povećanjem temperature. Prava lavanda počinje cvetati u junu, a hibridna nešto kasnije. Kada je hladno vreme, cvetanje kasni i po dva nedelje, a kada je toplo počne cvetati mnogo pre. Puni cvet traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno tokom avgusta, a sklon je osipanju.

Agroekološki uslovi za gajenje lavande

Temperatura

Lavanda je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Hladna zemljišta uz mrazeve nanose velike štete usevu, iako biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 ºC. Ako vegetacija počne rano, hibridna lavanda može stradati zbog kasnih prolećnih mrazeva. Ako tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, smanji se udeo eteričnog ulja i za 50 %, kao i udeo etera u njemu (do 30 %). Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta.

Zemljište

Prava lavanda nema velikih zahteva u pogledu zemljišta, a uspeva i na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna je lavanda nešto zahtevnija i najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali uspeva i na zemljištima na kojima se gaji prava lavanda. Hladni, nepropusni pseudoglej i peskovita zemljišta, ne podnose ni prava ni hibridna lavanda.

Priprema zemljišta za gajenje lavande

Pre osnivanja plantaže lavande, godinu dana ranije mora se obaviti što je moguće dublje jesenje oranje. Ako postoji mogućnost nastanka nepropusnog sloja, izabrana površina se mora poorati. Poslednji predusev moraju biti leguminoze, koje do septembra požanji. Odmah nakon žetve preduseva zemljište se preore na dubinu 18-20 cm, sprovede se osnovno đubrenje i za sadnju pripremi rastresit površinski sloj zemljišta debljine do 15 cm, koji se do sadnje mora slegnuti.

Plodored

Lavanda na istom mestu ostaje 15 do 20 godina. Pretkultura mora ostaviti zemljište bez korova. Mlada biljka je izuzetno osetljiva na sporo topive herbicide, i može se saditi na mestu gde je bio kukuruz tek nakon dve do tri godine.

Proizvodnja klonova lavande

Klonovima se sve češće razmnožavaju obe vrste lavande. Reznice se ukorenjuju u negrejanim lejama pokrivenim folijom. Za uzimanje klonova najbolji su 3-4 godine stari žbunovi, a režu se tokom avgusta ili u aprilu. Pripremljeni klonovi stave se u pesak, na dubini 4-5 cm, međuredni razmak 6-10 cm, na razmaku u redu 2-3 cm. Zalivanje mora biti obilno. Ukorenjeni klonovi se krajem maja presađuju u otvorene leje. Po kvadratnom metru može se odgajiti 600-800 klonova. Klonovi hibridne lavande mogu se odgajiti na otvorenom prostoru, na rastresitim zemljištima bogatim humusom, uz obilno navodnjavanje. Izdanci dugi 12–20 cm režu se tokom oktobra ili marta i polažu u pripremljeno zemljište, u jarke duboke 18-20 cm koji se prethodno dobro zaliju. Međuredni razmak mora biti 35-40 cm, a razmak u redu 3-5 cm. Budući da se jarci zagrnu zemljom, iznad zemljišta sme ostati klon visok samo do 7 cm. Sledećih dana je potrebno obavezno još 3-5 puta zaliti. Kada izdanci dostignu visinu 15-20 cm, treba ih preseći na visini od 8-10 cm da se pojača rast bočnih izdanaka. Na hektaru se može proizvesti 700 000 do 900 000 klonova.

Razmnožavanje lavande

Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i vegetativno, zelenim sadnicama i klonovima. Hibridna se lavanda razmnožava samo vegetativno jer je seme sterilno.

Gajenje sadnica od semena lavande

Za setvu treba pripremiti klijališta na zaklonjenom mestu i dezinfikovati zemljište metil-bromidom. Setva se obavlja pre zime, u novembru ili rano u proleće, u martu. Za prolećnu setvu seme mora proći proces jarovizacije, 36 sati pri -16 ºC. Setva se obavlja ručno ili mehanizovano, na razmaku između redova 20-40 cm, na dubini 0,5-1,5 cm, početkom maja. Kada biljke oblikuju 4-5 pravih listova, pikiraju se u otvorene leje na razmaku 35x5 cm i ostave se do jeseni uz redovno zalivanje. Sadnice visoke 18-20 cm orežu se na visinu 8-10 cm da bi se razvilo granje. Na jednom hektaru može se od 7-9 kg semena tako odgajiti 600 000 do 800 000 sadnica.

Postavljanje položenica lavande

To je čest i jeftin način razmnožavanja hibridne lavande. Položenice se pripremaju u proleće, kada prestanu mrazevi. Biljke stare 3-4 godine zagrnu se zemljom do visine 30 cm. Zagrnutim biljkama se mora osigurati dovoljno vlage. U jesen nakon kišnog perioda, zemlja se odgrne, a dobro ukorenjene grančice odrežu se vinogradarskim makazama i posade. Od srednje razvijenog žbuna može se dobiti 100 do 150 položenica. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok uspešne sadnje je mart. Sade se samo dobro razvijene sadnice, kojim treba odrezati koren duži od 15 cm. Lavanda se sadi ručno ili mašinama. Prava se lavanda najčešće sadi u redove razmaka 150 cm i razmaka unutar reda 40 cm, sa sklopom 16 700 sadnica po hektaru. Hibridna lavanda se sadi na razmak među redovima 180 ili 200 cm, a u redu 50-60 cm, uz sklop 9.200-10.000 sadnica po hektaru.

Nega useva lavande

Osnovna nega useva sastoji se u orezivanju biljaka krajem maja na visinu 8-10 cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Ponovo se biljka orezuje u drugoj godini na visinu 15-18 cm. Nakon toga više nema potrebe oblikovati krošnju. Na kraju prve godine sklop se nadopunjuje jačim sadnicama, jer se samo izjednačen usev može zadovoljavajuće mašinski rezati. Važno je redovno kultivirati zemljište, a usev u redu potrebno je okopati. Korov treba suzbiti pre početka vegetacije. Zasad prave lavande počne starieti nakon 6-8 godina, žbunovi se proređuju, smanjuje se broj cvetnih izdanaka, a cvetne stabljike se skraćuju.

Izvor:

  • BIOPA; Lekovito bilje
  • Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja; Osijek, 1992.

Lavanda - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

Lavanda

Lavanda - Tekstovi

Lavanda @ KLUB

Ne vidi se dobro, ali moju lavandu...

Beru se chilly papričica koje kisel...

+8

OPG Mario Lagator Unešić - Uzgoj ko...

+4

Lavanda i proizvodi od i s lavandom

+8

U organizaciji Udruženja žena "Buba...

+4