Lovor

Lovor (Laurus nobilis) je višegodišnja biljka iz porodice lovora (Lauraceae). Najviše je rasprostanjen na području Mediterana. Naročito su ga cenili stari Grci i Rimljani. Nagrada na godišnjem atletskom takmičenju u čast boga Apolona, bila je kruna od lovorovog venca. Rimska kultura je lovor prigrlila kao simbol pobede, a grane lovora i danas se nalaze na grbu Republike Grčke. List lovora čest je dodatak raznim jelima koje obogaćuje svojom specifičnom aromom.

Morfološke osobine lovora

Lovor je drvenasta višegodišnja zimzelena kultura. Raste u formi žbuna, a može da naraste od 10 do 15 m. Listovi lovora su duguljasti, prema vrhu zašiljeni i dorzoventralni, odnosno može se razlikovati gornja i donja strana (lice i naličje). Listovi su dugi 8 do 12 cm, široki 3 – 5 cm. Lovor cveta sitnim, prljavobelim do žutim cvetovima. Budući da se radi o dvodomnoj biljci, stablo može nositi muške ili ženske cvetove. Plod je koštunica, valjkastog oblika, crne boje, a nastaje oplodnjom iz jednog cveta. Sadrži samo jednu semenku.

Agroekološki uslovi gajenja lovora

Temperatura

Lovor je mediteranska kultura kojoj odgovaraju sunčani položaji. Ipak, tokom letnjih dana, potrebno ga je zaštititi od predugog direktnog sunčevog osvetljenja i osigurati senku. Može ga se uzgajati do 400 m n/v.

Voda

Zahtevi lovora prema vodi nisu veliki, ali potrebno ga je redovno zalivati. Nakon zalivanja zemljište treba ostaviti neko vreme da upije vodu, budući da na previše vlažnom zemljištu lovor neće uspevati. Redovno zalivanje uticaće na pravilan razvoj korena, koji će na taj način postati razgranat i rasti dovoljno duboko kako bi osigurao stabilnost biljci.

Zemljište

Lovor zahteva dobro drenirano zemljište. Raste sporo, ali se radi o dugovečnoj kulturi. Vodu je svakako potrebno redovno dodavati.

Tehnologija gajenja lovora

Lovor izvorno potiče sa stenovitih padina Grčke, ali dobro se prilagođava gajenju kao kućna biljka i moguće ga je uzgajati na balkonu ili u žardinjerama. Preporuka je da se za prihranu koristi tečno đubrivo ili granule sa sporo otpuštajućim hranivima.

Razmnožavanje lovora

Razmnožavanje lovora može biti generativno i vegetativno. Lovor se generativno razmnožava semenkama koje nastaju u plodovima, a vegetativno upotrebom reznica ili položenica.

Setva/sadnja lovora

Seme za generativno razmnožavanje lovora, odnosno setvu, potrebno je prikupiti u jesen. Ukoliko nije prikupljeno vlastito seme, već kupljeno ili osušeno, potrebno ga je potopiti u toplu vodu 24 sata pre setve. Ukoliko se planira upotreba reznica, njih je potrebno uzeti krajem leta. Moguća je i upotreba položenica, ali iako se često radi o korisnijem postupku, razvoj biljke iz položenice svakako će teći sporije nego kod razvoja biljke iz reznica.

Berba lovora

Lišće lovora moguće je brati tokom cele godine. Može se držati i osušeno, ali u slučaju dugog stajanja, izgubiće jačinu ukusa. Najduže bi ga trebalo držati osušeno godinu dana.

Upotreba lovora

Lovor se koristi kao dodatak jelima, kojima daje ugodnu aromu, a vadi se pre posluživanja. Takođe, utiče na smirivanje želuca i olakšavanje nadutosti, a podstiče aktivnost imunološkog sistema. Lovorovo se ulje koristi za ublažavanje reumatskih tegoba. U farmaceutskoj industriji se koristi u izradi sapuna, krema, parfema i slično, a ima baktericidno, antiseptičko i fungicidno delovanje.

Izvor:

• Mihovilović, I.: Proizvodnja i prerada ljekovitog i aromatičnog bilja, pdf (pristupljeno 17. marta 2014.)
• http://apps.rhs.org.uk/advicesearch/Profile.aspx?pid=251 (pristupljeno 17. marta 2014.)
• http://www.organicgardening.com/learn-and-grow/flower-power-bay-laurel?page=0,0 (pristupljeno 17. marta 2014.)