Kelj pupčar

Kelj pupčar ima stabljiku visoku 60-80 cm sa spiralno raspoređenim listovima na dugim peteljkama, koji rastu uzduž stabljike. U pazusima listova razvijaju se male glavice (pupoljci), prečnika 3-5 cm. Pod uticajem niskih temperatura ukusnost za jelo mu se povećava. S primenom azotnih đubriva u prihrani treba biti oprezan da se ne produži njegova vegetacija i da plodovi ne ostanu rastresiti. Gaji se iz rasada koji se gaji u zaštićenom prostoru u prolećnom periodu. Posle se može uzgajati u plastenicima ili na otvorenom. Sadi se u sklopu 75 x 45 cm, a kao spororastuća vrsta zahteva hladnija leta i veći procenat vlage u vazduhu. Mladu biljku treba zagrnuti zemljom kako bi bila otporna na nalete vetra. Potrebno je navodnjavanje tokom toplih letnjih meseci jer nedostatak vlage onemogućuje pravilan razvoj pupoljaka koji ostaju sitni, gorki i neukusni. Tokom rasta redovno se obavlja navodnjavanje, međuredna kultivacija i jedna prihrana. Da bi se podsticao rast glavica u pazusima listova, mora se ukloniti vršni pupoljak na biljkama najkasnije do početka septembra. Bere se u više navrata i to odozdo prema gore jer tako i sazreva. S berbom se počinje krajem novembra, a berba traje kroz ceo decembar i januar. Može se brati i pod snegom jer bez oštećenja podnosi temperaturu i do -10 °C, kroz kraće vreme. Pri niskim temperaturama biljka sama štiti pupoljke od izmrzavanja spuštanjem listova. Smrznute pupoljke ne treba brati, oni se ostavljaju na biljci da se odmrznu.

Izvor: prof.dr.sc. N. Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica, 2011.