Maslačak

Maslačak je višegodišnja biljka visine 15 – 20 (25) cm. Koren je vretenast i skraćuje se na kraju vegetacione sezone. Stabljika je uspravna, šuplja i s belim mlečnim sokom. Listovi su prizemni, u rozeti, duguljasti, nazubljeni ili duboko perasto urezani. Glavice su široke 3 – 5 cm, pojedinačne, s brojnim, žutim, jezičastim cvetovima. Semenke su dugovečne. Biljka proizvede 3 000 – 8 000 pojedinačnih plodova. Masa 1 000 pojedinačnih plodova iznosi 0,50 – 0,75 grama. Cveta od januara do oktobra. Može se naći na umereno vlažnim do suvim livadama i pašnjacima, vrtovima, oranicama i ruderalnim staništima. Mlade su biljke dobro krmno hranivo. Mladi listovi bogati su belančevinama, gvožđem, vitaminom C i provitaminom A.

Agroekološki uslovi

Raste po vrtovima uglavnom kao korov po livadama i po zapuštenim oranicama, dakle, voli otvoren i sunčan položaj a odgovaraju mu razni tipovi zemljišta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i delenjem korena u proleće. Seje se u junu i pođubri kompostom. Prvi nežni listovi ranih izdanaka daju blago gorku, ali vrlo zdravu salatu koja podstiče izmenu materije. Listovi kasnije postaju gorki i nejestivi.

Cvetove beremo u periodu cvetanja (od marta do maja, u zavisnosti od područja), listove beremo pre nego maslačak počne cvetati, dok se korenje vadi u rano proleće ili kasno leto (ranu jesen). Tada sadrži veliku količinu inulina, koji povoljno deluje na varenje. Listovi i korenje suše se na hladnom i provetrenom mestu ili u pećnici na 40 °C.