Pasulj zrnaš

Pasulj zrnaš u unutrašnjosti mahune ima čvrsti pergamentni sloj i celulozne niti (konci). Kultivari visokog pasulja zrnaša koriste se u domaćinstvima i manjim gazdinstvima, gde se najviše gaje uz kukuruz na ivicama parcela.

U severnim područjima seje se krajem aprila ili početkom maja, a u južnim područjima mesec dana ranije. Osetljiv je na na kiselu reakciju zemljišta (kalcifikacija). Nije poželjno uraniti i sejati u hladno zemljište jer uz veću vlagu u zemljištu seme može propasti. Poseje li se u zagrejano zemljište, nicanje će biti brže, a manja je verovatnoća da će ga napasti biljna bolest.

Na istu površinu može se sejati tek nakon 4 - 5 godina. Najbolje je sejati iza okopavina. Posebno treba paziti da se ne seje na površinu gde je prethodna kultura bio kukuruz. Razlog je što postoji opasnost od ostataka korištenog herbicida.

Odgovara mu plodno humusno zemljište s dovoljno kreča i dobre propusnosti za vodu. Budući da na korenu ima simbiotske bakterije, neće biti potrebno đubrenje stajskim đubrivom. Bakterije koriste azot iz vazduha, pa se on dodaje samo u početnoj fazi rasta, dok se bakterije na korenu ne razviju i počmu fiksirati (uzimati, koristiti) azot iz vazduha, obično pre početka cvetanja. Seje se u redove razmaka 50 - 60 cm, a razmak između zrna iznosi 10 cm. Prosečna dubina sejanja je 3 – 5 cm. Sorte se dele prema krupnoći i prema boji zrna. 

Izvori:

• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Privredno list