Stočna keleraba

Stočna keleraba (podzemna keleraba) je dvogodišnja biljka. Poreklom je iz srednje Evrope i najbolje uspeva u podneblju umerene klime jer je dosta otporna na hladnoću (do -10 °C). Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, ilovače i peskovite ilovače.

Za ishranu se koristi koren, koji je loptastog oblika, mase od pola do više od jednog kilograma. Boja kore gornjeg dela korena, koji obično izraste iznad zemlje, je zelenoljubičasta, dok je donji deo žutonarandžast. Meso korena je bledonarandžaste boje, čvrsto je i sočno. Odlikuje se slatkastim ukusom, koji potiče od eteričnih ulja i šećera (glukoze i saharoze).

Agroekološki uslovi za gajenje stočne korabe

Optimalna temperatura za rast i formiranje pravilne zadebljale stabljike iznosi 14 – 20 °C danju i 8 – 12 °C noću, a temperatura zemljišta mora biti viša od 8 °C. Ako nakon sušnog perioda padne jača kiša, zadebljala stabljika puca. U trenutku presađivanja keleraba se zaliva s 30 - 40 mm vode, a zatim svakih 5 - 8 dana do stvaranja zadebljanja stabljike s 20 - 30 mm vode. Za ranu proizvodnju pogodnija su lakša zemljišta koja se brže zagrevaju, a za jesenju proizvodnju povoljnija su srednje teška zemljišta s većim kapacitetom za vodu uz reakciju zemljišta pH 6 – 7,5. Na kiselijim zemljištima potrebno je dodavati kreč.

Agrotehničke mere u gajenju stočne korabe

Stočna keleraba se obično sadi nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Do ponovne sadnje na isto mesto trebalo bi proći najmanje 3 godine. U đubrenju se preporučuje 125 kg/ha azota, 65 kg/ha fosfora i 15 kg kalijuma. Seje se preciznom sejalicom na međuredni razmak od 40 – 50 cm, uz utrošak 1,5 – 2,5 kg semena po hektaru. Kada postigne željenu veličinu korena vadi se odgovarajučim iskapačem. Odstranjuje se lišće koje se koristi za stočnu hranu.

Nega zasada stočne korabe

Rana stočna keleraba sadi se na uzdignute gredice, koje treba pripremiti barem 2 nedelje pre planirane sadnje, da se zemljište slegne i površinski sloj dobro prosuši. Malč od crne PC folije omogućuje brže zagrevanje površinskog sloja zemljišta i bolje uslove za rast biljaka nakon sadnje. Za jesenju proizvodnju gredice nisu preko potrebne, ali pre sadnje zemljište bi trebalo dobro natopiti.

Međuredna obrada uz prihranu azotom može se sprovesti kada stabljika počne zadebljavati. Najvažnija mera nege je održavanje vlage zemljišta iznad 65 % poljskog vodnog kapaciteta, da u slučaju jačih padavina ne dođe do pucanja zadebljale stabljike.