Šafranika

Šafranika je biljka mediterana, a poreklom je iz Egipta. U 16. veku je prenesena u Englesku, a odatle se raširila i na druga područja. Šafranika je žbunolika jednogodišnja biljka, kožastih, jajolikih i nazubljenih tamno zelenih listova. Cvet je jarko žute do narandžaste boje, koji sušenjem prelazi u crvenu. Šafranika se upotrebljava u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji kao i za bojanje tkanina u tekstilnoj industriji. Ulje šafranike se koristi u ishrani, ima visok sadržaj linolne kiseline i vitamina K i E. Semenke se koriste u ishrani kao začin, zamena za vrlo skupi šafran. Odgovara joj hranjivo, rastresito zemljište dobrih vodo-vazdušnih svojstava. Sadi se od marta na osunčana mesta i može narasti 60 – 130 cm.

Ulje šafranike postaje nezamenjivo

Kao i kod semena suncokreta, postoje dva tipa ulja šafranike. Jedno je takozvani oleinski tip, bogat omega-9 masnom kiselinom. Vrlo je stabilan na povišenoj temperaturi, pa se koristi za prženje i kuvanje, ali nutritivno i kozmetički manje je vredan. Drugi tip je linolni tip, bogat esencijalnom omega-6 kiselinom. Nju organizam ne može sam sintetisati nego je moramo unositi hranom.

Ulje šafranike nema intenzivnu boju i miris, čak i kad je hladno ceđeno i nerafinirano, i to mu je prednost u poređenju sa sličnim uljima, kao što je suncokretovo, koje ima karakterističan, prehrambeni miris i nije popularno u kozmetici. Diskretna boja i miris učinili su ga popularnim čak i u slikarstvu jer za razliku od tradicionalnoga lanenog ulja, ne daje pigmentima tamniju nijansu.

Šafranika - zanimljivost

Kanadski naučnici uspeli su genetski modifikovati biljku šafraniku. Insulin je prvi put izolovan 1922. godine, a sada je na pomolu otkriće jeftinijeg načina njegove proizvodnje. Znajući da godišnji troškovi lečenja dijabetesa iznose i do 132 milijarde dolara, ovo će svakako biti veliki napredak.

Genetski je modifikovana na Univerzitetu Kalgari, tako što joj je dodan ljudski gen. Jednom kada se gen aktivira u ovoj biljci, on počinje proizvoditi insulin mnogo brže od uobičajenih metoda. Ovo je, zapravo, prva biljka koja proizvodi insulin i to u velikim količinama. Površina od oko 65 km2 mogla bi zadovoljiti godišnje potrebe za insulinom celokupne svetske populacije obolele od dijabetesa.

Neki naučnici, međutim, strahuju da bi, tokom oprašivanja, gen koji proizvodi insulin sa genetički modifikovane šafranike mogao preći na običnu, koja bi takođe počela proizvoditi insulin, čime bi on dospeo u ljudsku ishranu i prouzrokovao probleme onima koji nisu dijabetičari