Sinonim: - | Engleski naziv: Soybean | Latinski naziv: Glycine max (L.) Merrill
Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za ishranu stoke kao i u razne industrijske svrhe. Sojino zrno se prerađuje i koristi za proizvodnju sira (tofu), mleka, pljeskavica, viršli, hleba, raznih slatkiša i dr. Odvojen lecitin iz sojinog ulja ima primenu u pekarskoj, konditorskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Kvalitetom belančevina i visokim sadržajem ulja zamenjuje meso (u ljudskoj ishrani zadovoljava oko 30 % potreba za belančevinama), više od drugih kultura. Može se koristiti u ishrani stoke kao zelena masa, seno i silaža, a dehidriranjem se dobijaju briketi, granule i zeleno brašno.
Koren se sastoji od jakog glavnog i bočnog vretenastog korenja kao i ima visoku usisnu (adsorpcionu) sposobnost. Na korenu se razvijaju kvržice u kojima žive bakterije Bradyrhizobium japonicum. Bakterije žive u simbiozi s biljkom, tako da od biljke uzimaju ugljene hidrate (šećere), a za uzvrat, biljku snabdevaju azotom. Koren raste dok raste i nadzemna stabljika. Većina sorati u komercijalnoj proizvodnji ima relativno uspravnu i čvrstu stabljiku, prosečne visine 80 – 120 cm i prosečne visine do prve mahune od 4 – 16 cm, sve u zavisnosti od genotipa, načina i uslova gajenja. Svi gornji delovi biljke soje (stabljika, listovi, mahune) prekriveni su s mnogo sitnih dlačica koje mogu biti sivobele, žute ili smeđe boje. Postoji više tipova listova koji su bledozelene do tamnozelene boje i prosečno ih je 15 – 20 po biljci. U zrelosti postaju žuti i kod većine sorata otpadnu. Boja cveta može biti bela, ljubičasta i kombinovana, a cvetovi su skupljeni u grozd (3 – 5 listova). Plod je mahuna okruglog ili spljoštenog oblika. Mahune sadrže do pet zrna, zelene su boje, a u zrelosti ona varira do vrlo svetle slamnatožute do gotovo crne.
Soja klije pri minimalnoj temperaturi od 6 – 7 °C, niče kada je 8 – 10 °C, a cveta kada je temperatura 17 – 18 °C. Najoptimalnije temperature za njen rast i razvoj su između 20 i 25 °C.
Soja je biljka kratkog dana. Većina sorata zahteva 10 i više sati mraka dnevno, a neke i 12 – 13 sati. Ukoliko su dani duži soja neće preći iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.
U vreme klijanja seme soje treba da apsorbuje više vode od 50 % od svoje mase da bi moglo klijati, a to je više vode nego što treba kukuruzu (45 – 48 % njegove mase). U periodu od nicanja do cvetanja (60 dana) biljke soje mogu izdržati kratkotrajne suše bez većih posledica po rod, ali ostaju niže. Potreba za vodom raste kako raste i sojina biljka. Optimalna vlažnost vazduha za gajenje iznosi 70 – 80 %. Soja se može uspešno uzgajati u suvom ratarenju tamo gde je godišnji prosek padavina 600 – 700 mm, ako im je povoljan raspored tokom vegetacije.
Soja najbolje uspeva na dubokim, strukturnim, plodnim zemljištima, bogatim humusom, s dobrim vodo-vazdušnim osobinama, na kojima se ne stvara pokorica i pH reakcije 7.
Soja je jedan od najboljih preduseva za mnoge ratarske kulture. Najbolji predusevi za soju su strna žita, šećerna repa i kukuruz, a najnepovoljniji predusevi su suncokret i ozima uljana repica. Na istu njivu soja može doći nakon 2 – 4 godine.
Tokom leta i početkom jeseni obavlja se osnovna obrada zemljišta, tj. oranje na dubinu od 25 - 30 cm. Teža glinasta i srednje teška ilovasta zemljišta su slabije provetrena zemljišta i treba ih orati dublje u jesen, nego zimi i u proleće, a lakša zemljišta mogu se orati pliće i u proleće. Dopunska obrada (predsetvena priprema zemljišta) obavlja se u proleće i to drljačama, tanjiračama ili špalirnim kultivatorima (setvospremači).
Potrebe za hranivima se povećavaju od početka cvetanja do mahunanja i nalivanja zrna. Maksimalne doze azota i kalijuma potrebne su u fazi cvetanja i formiranja mahuna, a fosfora i sumpora u vreme formiranja i nalivanja zrna. Biljka soje za izgradnju 100 kg suve materije treba 6 – 9 kg azota, 4 kg fosfora i 4 kg kalijuma. Na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja sa 30 – 60 kg/ha azota, 60 – 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim zemljištima đubri se sa 60 – 100 kg/ha azota, 90 – 120 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajskim đubrivom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.
Najsigurnija setva je kada su temperature u površinskom sloju zemljišta (do 8 cm) između 8 °C i 10 °C. Soja se može sejati u maju, junu, pa i do početka jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz jer imaju gotovo iste temperaturne zahteve pri klijanju. Može se sejati na uske i široke redove, u trake i u kućice. Kod nas dominira setva u redove na razmak 45 – 50 cm i izvodi se pneumatskim sejalicama. Broj biljaka po hektaru zavisi od sorte i grupe zrenja.
Izvode se mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina). Prva kultivacija obavlja se kada soja tek nikne i dobro se raspoznaju redovi, a druga kada je soja visoka oko 20 – 30 cm.
Kombajn pre žetve treba podesiti i preurediti kako bi se žetva obavila s najmanjim mogućim gubicima. Sojina slama je nepovoljnija za vršidbu, a zrno je, za razliku od pšeničnog, zatvoreno u mahuni i kod odnosa zrno:slama = 1:3,5 propusna moć vršidbenog aparata smanjuje se za 50 %. Zbog toga, vršidbeni aparat kombajna mora raditi sa smanjenim brojem obrtaja, usled čega je manja propusna moć kombajna. Optimalna žetvena vlažnost zrna soje je između 14 i 16 %, a iznad 20 % smanjuje se kapacitet kombajna.
Izvor:
ukupno: 82, aktivno: 36, neaktivno: 46
Abiza
AFZG ANA
AFZG SANJA
AJLA PZO
ALISA
AMPHOR
ANA
ANGELA PZO
ANICA
Atanga
Auricula
Basak
CORBETT
Dana
DANICA
DIANA
DUBRAVKA
ES Albator
ES Connector
ES Conqueror
ES Generator
ES Inspector
ES Warrior
Ezra
GABRIELA
GALA PZO
GALINA
GALLEC
GORDANA
Helga
Herzog
HRVATICA
IDEFIX
IKA
JANA
JULIJA
JULIJANA
KLARA
Korana
LEA
LJUBICA
LUCIJA
Maksimirka
Mara
MARIJA
MERKUR
NAYA
NEOPLANTA
NS ANA
OAC WALLACE
Os Đurđica
Os Nevena
OS ZORA
Pelikan
PROTEINKA
Ranka
Rata
RUŽICA
S-0512
S-0990
SABINA
SANDA
SANJA
SARA
SIVKA
SLAVONKA
SONJA
TENA
TINA
Tisa
TOMA
USKOLISNA
Vinka PZO
VIŠNJA
Zagorka
ZAGREPČANKA
Zlata
Za razliku od pšenice čija je žetva počela, kiša koja gotovo svakodnevno pada i te kako prija kukuruzu, suncokretu, soji, šećernoj repi. I proizvođači i stručnjaci kažu da je ona spas za prolećne kulture i da se sada stvaraju zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni. Zbog izuzetno toplo...
Vlada Velike Britanije saopštila je da je potvrđena zaraza sojem virusa ptičjeg gripa H5N5 na farmi živine u Jorkširu u Engleskoj. U saopštenju se navodi da će sva živina biti uništena, preneo je Rojters. Takođe se ističe da će biti formirana zaštitna zona u radijusu od tri kilometra i nadzorna zona...
Mart i april su idealni meseci za prolećnu setvu. ”Prolećna setva predstavlja jednu od najvećih tekućih investicija, kako za poljoprivrednike, tako i za državu, jer je potrebno uložiti ogromna sredstva da bi se zasejalo oko dva miliona hektara zemlje, koliko se u Srbiji obrađuje u ovom periodu”, nap...
U okviru projekta Pro-Sustain NS Poljoprivrednog fakulteta radi se o istraživanjima koja za cilj imaju pronalaženje alternativnih izvora proteina za ishranu domaćih životinja. Suština je u tome da se zameni bar deo proteina u stočnoj hrani koji dolaze iz tradicionalnih industrijskih biljnih kultura,...
Kiša bi još jedino mogla da pomogne šećernoj repi, za razliku od kukuruza i soje, kojima je suša desetkovala prinose. Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti krajem meseca i od septembra krenuti u pr...
Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, sunco...
Prezentacija RWA hibrida kukuruza, sorte soje i suncokreta u Brčkom, Šamcu i Novoj Topoli #RWAsjeme
Prof.dr.sc. Bojan Stipešević potječe iz obitelji agronoma, što je oblikovalo njegov profesionalni put i dugogodišnju povezanost s poljoprivredom. Na Fakultetu agrobiotehničkih znanosti Osijek radi od 1994. godine te je kroz cijeli svoj radni vijek ostao vezan uz fakultet, uz povremena stručna i znan...
Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam odsto. Soje imamo...
