Sinonim: - | Engleski naziv: Soybean | Latinski naziv: Glycine max (L.) Merrill
Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za ishranu stoke kao i u razne industrijske svrhe. Sojino zrno se prerađuje i koristi za proizvodnju sira (tofu), mleka, pljeskavica, viršli, hleba, raznih slatkiša i dr. Odvojen lecitin iz sojinog ulja ima primenu u pekarskoj, konditorskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Kvalitetom belančevina i visokim sadržajem ulja zamenjuje meso (u ljudskoj ishrani zadovoljava oko 30 % potreba za belančevinama), više od drugih kultura. Može se koristiti u ishrani stoke kao zelena masa, seno i silaža, a dehidriranjem se dobijaju briketi, granule i zeleno brašno.
Koren se sastoji od jakog glavnog i bočnog vretenastog korenja kao i ima visoku usisnu (adsorpcionu) sposobnost. Na korenu se razvijaju kvržice u kojima žive bakterije Bradyrhizobium japonicum. Bakterije žive u simbiozi s biljkom, tako da od biljke uzimaju ugljene hidrate (šećere), a za uzvrat, biljku snabdevaju azotom. Koren raste dok raste i nadzemna stabljika. Većina sorati u komercijalnoj proizvodnji ima relativno uspravnu i čvrstu stabljiku, prosečne visine 80 – 120 cm i prosečne visine do prve mahune od 4 – 16 cm, sve u zavisnosti od genotipa, načina i uslova gajenja. Svi gornji delovi biljke soje (stabljika, listovi, mahune) prekriveni su s mnogo sitnih dlačica koje mogu biti sivobele, žute ili smeđe boje. Postoji više tipova listova koji su bledozelene do tamnozelene boje i prosečno ih je 15 – 20 po biljci. U zrelosti postaju žuti i kod većine sorata otpadnu. Boja cveta može biti bela, ljubičasta i kombinovana, a cvetovi su skupljeni u grozd (3 – 5 listova). Plod je mahuna okruglog ili spljoštenog oblika. Mahune sadrže do pet zrna, zelene su boje, a u zrelosti ona varira do vrlo svetle slamnatožute do gotovo crne.
Soja klije pri minimalnoj temperaturi od 6 – 7 °C, niče kada je 8 – 10 °C, a cveta kada je temperatura 17 – 18 °C. Najoptimalnije temperature za njen rast i razvoj su između 20 i 25 °C.
Soja je biljka kratkog dana. Većina sorata zahteva 10 i više sati mraka dnevno, a neke i 12 – 13 sati. Ukoliko su dani duži soja neće preći iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.
U vreme klijanja seme soje treba da apsorbuje više vode od 50 % od svoje mase da bi moglo klijati, a to je više vode nego što treba kukuruzu (45 – 48 % njegove mase). U periodu od nicanja do cvetanja (60 dana) biljke soje mogu izdržati kratkotrajne suše bez većih posledica po rod, ali ostaju niže. Potreba za vodom raste kako raste i sojina biljka. Optimalna vlažnost vazduha za gajenje iznosi 70 – 80 %. Soja se može uspešno uzgajati u suvom ratarenju tamo gde je godišnji prosek padavina 600 – 700 mm, ako im je povoljan raspored tokom vegetacije.
Soja najbolje uspeva na dubokim, strukturnim, plodnim zemljištima, bogatim humusom, s dobrim vodo-vazdušnim osobinama, na kojima se ne stvara pokorica i pH reakcije 7.
Soja je jedan od najboljih preduseva za mnoge ratarske kulture. Najbolji predusevi za soju su strna žita, šećerna repa i kukuruz, a najnepovoljniji predusevi su suncokret i ozima uljana repica. Na istu njivu soja može doći nakon 2 – 4 godine.
Tokom leta i početkom jeseni obavlja se osnovna obrada zemljišta, tj. oranje na dubinu od 25 - 30 cm. Teža glinasta i srednje teška ilovasta zemljišta su slabije provetrena zemljišta i treba ih orati dublje u jesen, nego zimi i u proleće, a lakša zemljišta mogu se orati pliće i u proleće. Dopunska obrada (predsetvena priprema zemljišta) obavlja se u proleće i to drljačama, tanjiračama ili špalirnim kultivatorima (setvospremači).
Potrebe za hranivima se povećavaju od početka cvetanja do mahunanja i nalivanja zrna. Maksimalne doze azota i kalijuma potrebne su u fazi cvetanja i formiranja mahuna, a fosfora i sumpora u vreme formiranja i nalivanja zrna. Biljka soje za izgradnju 100 kg suve materije treba 6 – 9 kg azota, 4 kg fosfora i 4 kg kalijuma. Na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja sa 30 – 60 kg/ha azota, 60 – 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim zemljištima đubri se sa 60 – 100 kg/ha azota, 90 – 120 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajskim đubrivom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.
Najsigurnija setva je kada su temperature u površinskom sloju zemljišta (do 8 cm) između 8 °C i 10 °C. Soja se može sejati u maju, junu, pa i do početka jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz jer imaju gotovo iste temperaturne zahteve pri klijanju. Može se sejati na uske i široke redove, u trake i u kućice. Kod nas dominira setva u redove na razmak 45 – 50 cm i izvodi se pneumatskim sejalicama. Broj biljaka po hektaru zavisi od sorte i grupe zrenja.
Izvode se mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina). Prva kultivacija obavlja se kada soja tek nikne i dobro se raspoznaju redovi, a druga kada je soja visoka oko 20 – 30 cm.
Kombajn pre žetve treba podesiti i preurediti kako bi se žetva obavila s najmanjim mogućim gubicima. Sojina slama je nepovoljnija za vršidbu, a zrno je, za razliku od pšeničnog, zatvoreno u mahuni i kod odnosa zrno:slama = 1:3,5 propusna moć vršidbenog aparata smanjuje se za 50 %. Zbog toga, vršidbeni aparat kombajna mora raditi sa smanjenim brojem obrtaja, usled čega je manja propusna moć kombajna. Optimalna žetvena vlažnost zrna soje je između 14 i 16 %, a iznad 20 % smanjuje se kapacitet kombajna.
Izvor:
ukupno: 82, aktivno: 36, neaktivno: 46
Abiza
AFZG ANA
AFZG SANJA
AJLA PZO
ALISA
AMPHOR
ANA
ANGELA PZO
ANICA
Atanga
Auricula
Basak
BUGA
CORBETT
Dana
DANICA
DIANA
DUBRAVKA
EMA
ES Albator
ES Connector
ES Conqueror
ES Generator
ES Inspector
ES Warrior
Ezra
GABRIELA
GALA PZO
GALINA
GALLEC
GORDANA
Helga
Herzog
HRVATICA
IDEFIX
IKA
JANA
JULIJA
JULIJANA
KLARA
Korana
LEA
LJUBICA
LUCIJA
Maksimirka
Mara
MARIJA
MERKUR
NAYA
NEOPLANTA
NS ANA
OAC WALLACE
Os Đurđica
Os Nevena
OS ZORA
Pelikan
PROTEINKA
Ranka
Rata
RUŽICA
S-0512
S-0990
SABINA
SANDA
SANJA
SEKA
SIVKA
SLAVONKA
SONJA
TENA
TINA
Tisa
TOMA
USKOLISNA
Vinka PZO
VIŠNJA
Zagorka
ZAGREPČANKA
Zlata
U julskim olujama u Vojvodini su teško oštećene i mlade i stare šume, pojedinačna stabla, stradale su životinje, ali i poljoprivredno zemljište. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja. ”Jedan od...
[Pre-em ZAŠTITA SOJE OD KOROVA] 📌Široki spektar korova pričinjava ekonomski značajne štete u soji, osnovni tretman protiv korova nužan je za ostvarivanje željenih prinosa. RJEŠENJE: 🏅CENTIUM 36 CS ®️ (klomazon, doza: 0,4 l/ha) 🏅SENAT WG ®️ (metribuzin, doza: 0,5 - 1 kg/ha) 🏅KOBAN 600 ®️ (petoksa...
Nova sezona - nove prilike! 🌱 Predstavljamo vam naš asortiman soje za 2025. odabran kako bi ispunio potrebe poljoprivrednika za visokim prinosima i vrhunskom kvalitetom. 🎯 Tražite soju otpornu na sušu? 🎯 Želite sortu koja jamči bolje rezultate u promjenjivim uvjetima? 🎯 Zanima vas koji je najbol...
Nedavne kiše zakasnile su za kukuruz, soju i suncokret, ali ne i za šećernu repu koja je ovoga proleća zasejana na oko 30.000 hektara. Zasejano je manje nego prošle godine, ali i pored svih problema, ratari očekuju da će manju proizvodnju nadoknaditi većom cenom. "Moja očekivanja su da će proizvodnj...
Evo kako da SOJI obezbedite dobre uslove za rast i razvoj od samog početka 👉 https://www.fitofarmacija.rs/.../zastita-soje-od-korova... Svako dobro, GALENIKA-FITOFARMACIJA
Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano više od 700.000 hektara, što je najviše u poslednjih nekoliko decenija. Ratari se nadaju da će povećanjem površine pod pšenicom uspeti da nadoknade gubitke koje su zbog suše tokom 2022. imali na kukuruzu i soji. Ipak, to zavisi od više faktora na koje proizvođač...
Republički zavod za statistiku objavio je procene očekivane proizvodnje nekih poljoprivrednih useva ove godine. Pema očekivanjima RZS-a, proizvodnja pšenice biće 15,9 odsto manja nego prošle godine. Očekuje se da će proizvodnja pšenice ove godine iznositi 2,9 miliona tona. Kod proizvodnje malina oče...
Na površini od oko 30 ari Dragan je zasejao soju, kako kaže, "da proba kako će biti", sada kada je završena žetva ističe da je imao prinos od oko 300 kilograma. U ishrani stoke na njegovoj farmi dodaje se 10 odsto u odnosu na ostale žitarice u smesama koje priprema.
Julijana Kuzmić
pre 2 godine
I ja nagovaram oca da poseje soju, da ima za svoje potrebe, odnosno ishranu životinja :D
Suša je desetkovala prinose u atarima Bačke Palanke, zbog čega, kako kažu tamošnji ratari, neće biti računice u ratarstvu u ovoj proizvodnoj sezoni. Nisu ratari zadovoljni ni ponuđenim otkupnim cenama, koje za kukuruz iznose 18 dinara, a za soju nešto više od 50 dinara za kilogram. ”Biće ratari u mi...
Zbog blizine šećerane u Kovačici, u Crepaji je šećerna repa tradicionalno jedna od najzastupljenijih poljoprivrednih kultura. Ove godine prostire se na 800 hektara a suša joj nije nanela štetu pa poljoprivrednici očekuju dobar prinos kao i procenat šećera u korenu. Za razliku od ostalih ratarskih ku...
