Kesten

Kesten ili "žir bogova" ima plod koji spada u nutritivno visokovredne namirnice: 53 % čini voda, 2,9 g su belančevine, 44 g su ugljeni hidrati, a glavni sastojak je skrob sa oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini usporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje nutritivno bogata peciva i hleb. Brašno karakteriše znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Plod kestena je još bogat kalcijumom, kalijumom, a sadrži i fosfor, gvožđe, većinu vitamina B grupe.

S obzirom da drvo kestena kasno cveta, odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor polena i nektara. Kestenov med je vrlo lekovit i pomaže kod gastritisa, štiti jetru, doprinosi boljoj cirkulaciji. 

Morfološka i biološka svojstva kestena

Kesten (žir bogova) je jednodoma biljka, pri kojoj se na istom stablu nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Ženski cvetovi združeni su po 2 – 3 u grozdove i nalaze se na kraju listnih izdanaka. Muški cvetovi stoje u žućkastim čupercima na dugim, uspravnim i isprekidanim resama i razvijaju se pri osnovi letnjih izdanaka. Kesten cveta u junu i julu. Oprašivanje vrše vetar i insekti. Važno je da se posade različite sorte kestena radi međusobnog oprašivanja. Plod je crvenkasto-smeđe boje i glatke površine. Raste unutar omotača kupule koji se raspukne u jesen kada plod sazri. Listanje kestena započinje u aprilu. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8 - 18 cm dugi i 3 - 6 cm široki, na licu goli, a na naličju dlakavi.

Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovečno, može da naraste u visinu do 25 m s bujnom, velikom krošnjom i godišnje može dati preko 200 kg plodova. Kora mu je glatka i sivosmeđa. Može dostići starost preko 500 godina. Botaničari kesten ubrajaju u voće, no zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom.

Agroekološki uslovi pogodni za podizanje zasada kestena

Temperatura

Pitomi kesten je voćka toplih krajeva i pripada grupi heliofilnih biljaka kojima je potrebno puno svetlosti. Pitomom kestenu najviše odgovara mediteranska i umereno-kontinentalna klima sa srednjom godišnjom temperaturom od 11 – 15 °C. Uspešna proizvodnja moguća je na temperaturama do 37 °C i -26 °C jer temperature veće od 37 °C i manje od 26 °C onemogućavaju plodonošenje.

Voda

Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je intenzivirati navodnjavanje tokom gajenja. U periodu sadnje, sadnicama treba osigurati najmanje 60 l vode raspoređeno na tri dela po 20 l.

Zemljište

Izbegava se kreč i krečni dodatci jer na takvim mestima kesten slabije uspeva. Vrlo je važno da zemljište bude dobro strukturirano i duboko tako da se u njemu može razvijati kestenov snažan koren. Najpogodnija su ilovasto-peskovita zemljišta u kojima je odnos gline prema pesku 60:40 i pH vrednost se kreće od 4,0 do 6,0.

Agrotehnika pri podizanju zasada kestena

Priprema zemljišta za sadnju

Iako je kesten šumska vrsta, dobro reaguje na đubrenje azotom, a može mu se dodati i nešto fosfora i kalijuma. Teren se čisti od krupnog kamenja, panjeva, žila ostalog drveća i žbunja. Zemljište se zatim ravna kako bi se obavilo đubrenje, oranje i sadnja. Ukoliko je teren na kojem se planira podizanje zasada pitomog kestena suviše strmo, potrebno je napraviti terase. Posle pripreme zemljišta za sadnju obavlja se rigolovanje na 60 – 80 cm dubine.

Đubrenje

U periodu starosti, ako se merama rezidbe pitomi kesten podmlađuje, potrebno je đubriti azotnim đubrivima da bi se što bolje i više razvili porasti na kojima se razvijaju cvetovi i plodovi. U periodu pune rodnosti, da bi se obezbedio prinos od 10 000 kg/ha potrebno je u zemljište aplicirati 135 kg/ha azota, 40 kg/ha fosfora i 150 kg/ha kalijuma. U cilju održavanja humusa u zemljištu na najmanje 3%, treba svake godine u jesen zaorati po 10 000 kg/ha stajnjaka.

Održavanje zasada

Vrši se međuredna kultivacija. Zemljište se obavezno usitnjava na dubini 5 – 7 cm. Usitnjavanje se vrši i posle navodnjavanja, kako se ne bi stvorila pokorica i na taj način brzo gubila vlažnost. Zemljište u zasadu pitomog kestena se u toku leta obrađuje uglavnom do kraja jula, što zavisi od učestalosti i obilnosti kiša. Zemljište od polovine avgusta ne bi trebalo obrađivati jer bi se stvorili uslovi za produžetak vegetacije i stabla kestena bi u period mirovanja ušla sa nesazrelim letorastama koji bi zbog mraza mogli izmrznuti. Kesten se orezuje kada je u fazi mirovanja i to uglavnom u svrhu pomlađivanja, tj. uklanjanja starih grana.

Proizvodnja sadnica

Sadnice pitomog kestena proizvode se generativno (setvom plodova u kojim se nalazi jedan ili više semenih zametaka) i vegetativno (izdancima i kalemljenjem). Obavljaju se operacije odabiranja, stratifikacije, zasnivanje rastila (priprema zemljišta za sadnju i negu podloga), kalemljenje, gajenje sadnica, vađenje, trapljenje, pakovanje i prevoz sadnica.

Pre sadnje na stalno mesto, žile na sadnicama se skraćuju za 1/3. Potapaju se u homogenu smesu napravljenu od goveđeg stajnjaka, ilovače i vode.

Izbor položaja za podizanje zasada kestena

Najprimereniji položaj za kesten je položaj koji je osvjetljen i s koga voda dobro otiče, s lakšim zemljištem bogatim humusom, i što je važno, blago kiselim. Takvi su južni, jugoistočni i istočni položaji.

Izbor uzgojnog oblika kestena

Krošnja kestena bi trebalo da bude u piramidalnom obliku. Orezivanje je ograničeno na najnužnije zahvate, a obuhvata čišćenje krošnje i usmeravanje grana. Sve rane nastale orezivanjem potrebno je premazati voskom za kalemljenje.

Vreme i tehnika sadnje kestena

Prilikom sadnje, jame moraju biti nešto veće (70 – 80 ili 100 cm dubine). Potrebno je osigurati dovoljnu količinu humusa. Zemlji kojom se zatrpava jama oko sadnice treba dodati 2 kg kompleksnih mineralnih đubriva (NPK 0:15:30). Razmak sadnje mora omogućiti dovoljno širok hranjivi prostor i maksimalan razvoj krošnje kao i što lakše kretanje mehanizacije. Najbolji rezultati i najviše sadnica se posadi ako se sadi po principu jednakostraničnog trougla.

Kada se sadi u jesen, što je i najpogodnije, sadnica se ne zaliva, već se oko nje nabaci zemlja u vidu humka (visine 15 cm) i tako ostavi do proleća. Na isti se način se sadi i u toku zime. Ako se sadi u proleće, oko svake sadnice napravi se levkasto udubljenje i zalije s 8 – 10 l vode. Kada zemlja upije vodu, udubljenje treba prekriti sitnom zemljom ili zrelim stajskim đubrivom u sloju od 4 – 5 cm.

Berba i skladištenje kestena

U septembru, kada plodovi sazrevaju, mogu se lako otresti, ili se pak sačeka da sami popadaju s drveta. Vađenje plodova iz omotača pospešuje se tako da se prikupe i stave na gomilu i tako ostave nekoliko dana. Plodovi nakon nekoliko dana dodatnog zrenja sami ispadaju iz omotača i tada su i ukusniji.

Plodovi kestena smeštaju se u skladišta pri 80 % relativne vlažnosti vazduha i pri temperaturi od 0 °C. U takvim uslovima plodovi mogu izdržati dva do tri meseca. 

Izvor: Prof. dr. H. Hadrović; Gajenje pitomog kestena; Beograd, 1987.