Mušmula

Mušmula je dugogodišnja drvenasta listopadna voćka, koja u prirodi raste kao žbun od 2 do 5 m visine. Kultivirana se češće gaji u obliku stabla koje može dostignuti 4 do 5 m, ponekad i do 8 m. Plodovi mušmule su ukusni, osvežavajući i zdravi, bogati raznim minineralnim solima, pektinima, ugljenim hidratima i organskim kiselinama, koje blagotvorno deluju na ljudski organizam. Mušmula se od davnina gaji u mnogim zemljama. Potiče s Kavkaza, odakle je rasprostanjena na Krim i Severni Iran, a zatim u sve ostale zemlje Sredozemlja. Može se naći i u toplijim delovima Severne Amerike.

Agroekološki uslovi za gajenje mušmule

Temperatura

Mušmula je voćka toplijih predela, ali uspešno se gaji i u hladnijem podneblju. Topla pak mediteranska klima nije pogodna za gajenje. Od svih vrsta jagodičastog voća mušmula ima najveći areal rasprostranjenosti. Uspešno se može uzgajati na nadmorskoj visini od 900 do 1.000 m. Nije osetljiva na hladnije temperature kao ostale voćne vrste. Uspešno se gaji i u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom od 8 do 9 ͦC. Ukoliko temperaturne amplitude nisu velike, podnosi i temperature do -36 ͦC. Zbog kasnog ulaska u fazu cvetanja otporna je na prolećne mrazeve. Mušmula ne podnosi trajno visoke temperature a dugotrajno visoke temperature preko 33 ͦC mogu joj značajno štetiti.

Voda

Gajenju mušmule pogoduju prostori s prosečnom godišnjom količinom padavina iznad 700 mm. Ako su padavine u toku vegetacije pravilno raspoređene, pogodni su i prostori s iznad 620 mm padavina. Mušmula relativno dobro podnosi sušu, u zavisnosti od od podloge na koju je kalemljena.

Zemljište

Najbolji rezultati se postižu ukoliko je mušmula gajena na plodnom, rastresitom i umereno vlažnom zemljištu. Nezavisno od podloge na koju je kalemljena, podzemna bi voda trebala biti najmanje 1,5m ispod površine.

Sadnja mušmule

Ukoliko će se mušmula gajiti na većoj površini, u zasadu, onda zemljište pre sađenja treba pripremiti rigolovanjem. Ali, ukoliko se planira saditi samo 2 do 3 stabla, priprema zemljišta sastoji se u kopanju pojedinačnih rupa dubokih oko 0,60 i širokih 1 – 1,2 m. Vreme sadnje je u jesen, zimu i rano proleće. Pojedinačna stabla se mogu saditi u proleće, ali za veće je zasade preporuka sadnja u jesen.

Rodnost i berba mušmule

Mušmula ulazi u rodnost treće ili četvrte godine po sađenju, nakon čega obilno rađa svake godine. U punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kg, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kg. Mušmula ima najduže razdoblje od vremena cvetanja do berbe, tj. 180 do 190 dana. Ako se plodovi uberu nakon manjeg smrzavanja plodova, onda će ravnomernije i bolje dozrevati i biti ukusniji za jelo.

Plodovi mušmule

Plodovi mušmule prvenstveno se koriste za jelo u svežem stanju, a mogu se koristiti i za raznovrsnu preradu. Ukus im je kiselkasto – slatkast i ukusne arome. Sazrevaju za jelo od druge polovine oktobra do kraja decembra, što zavisi od sorte, vremena berbe i načina čuvanja. Posle smrzavanja plodovi postaju ukusniji za jelo, jer izgube trpkost.

Sorte mušmule

Od svih umereno – kontinentalnih voćnih vrsta mušmula ima najmanje sorata, svega 40 – 50, od kojih se u proizvodnji nalazi desetak. Sorte se mušmule međusobno razlikuju po krupnoći i obliku ploda i toga imaju li semenke ili ne. Prema krupnoći dele se na sitnoplodne i krupnoplodne. Po obliku ploda dele se na mušmule jabučastog i kruškastog oblika ploda.  

Izvor: Stančević, A.: Dunja, mušmula, oskoruša; Nolit, Beograd, 1986.