Oskoruša

Oskoruša je dugovečna drvenasta i listopadna voćka koja može narasti do 20 i više metara. Zbog sočnih i ukusnih plodova kao i dekorativnog stabla ubraja se u voćke, premda je šumari smatraju šumskim drvetom. Areal rasprostranjenosti su joj sve evropske zemlje, Severna Afrika, Mala Azija i zapadni deo Sibira. Plodovi oskoruše predstavljaju osvežavajuće kao i zdravo i lekovito voće, budući da sadrži minerale kao i vitamin A i C. Stablo oskoruše ima dekorativan izgled, a zbog mnogobrojnih raskošnih cvetova obilnog mirisa kao i ukrasnog lišća često služi u kao ukrasno stablo u vrtovima i parkovima. Kvalitetno drvo oskoruše koristi i u stolarstvu, a od svih je voćnih i šumarskih vrsta najotpornija na smog.

Sadnja oskoruše

Pri sadnji oskoruše kopaju se jame duboke 60 kao i široke 100 – 120 cm. Pre sađenja potrebno je sadnici skratiti žile kao i koren uroniti u smesu ilovače, balege i vode. Posle sađenja preporučuje se đubrenje svakog stabla s 10 kg stajskog đubriva i zalivanje s 5 – 10 L vode. Što se tiče formiranja uzgojnog oblika, gajenje oskoruše u piramidalnom obliku daće najbolje rezultate budući da se radi o polušumskoj voćki.

Rodnost i berba oskoruše

Oskoruša nakon sadnje mladog stabla rodi u četvrtoj, petoj ili čak u desetoj godini. Ukoliko su sadnice proizvedene iz semena, stablo će roditi kasnije. Životni vek stabla kreće se od 40 do 100 godina. Oskoruša sazreva u avgustu, a tada se i bere. Berba obično započinje kada plodovi dobiju svetlozelenu do zelenožućkastu boju. Pre nego što potpuno sazru, plodovi su opori, budući da sadrže veliku količinu tanina.

Plodovi oskoruše

Budući da su tvrdi plodovi kiseli i gorki, koriste se tek kada se ugnjile a tada su sladunjavog ili kiselkastog ukusa kao i ukusne arome. Voda u plodu oskoruše čini oko 80%. Plodovi su srednje krupni, od 25 do 30 g, jabučastog ili kruškastog oblika. Žute je ili tamnožute boje. Često se koriste za preradu u vina, džemove i marmelade, za sušenje i spravljanje rakije.

Sorte oskoruše

Postoje različiti ekotipovi oskoruše, ali je priznatih sorti vrlo malo, desetak.

Razmnožavanje oskoruše

Oskoruša se može razmnožavati semenom, reznicama, vriježama i kalemljenjem.

Izvor:

• Stančević, A.: Dunja, mušmula, oskoruša; Nolit, Beograd, 1986.