Engleski naziv: Black elder, elderberry | Latinski naziv: Sambucus nigra L.
Zova je većinom drvenasta biljka, dok se ređe može naći kao zeljasta višegodišnja biljka. Poznato je 40-tak vrsta zove, a sve su pripadnice roda Sambucus. Rasprostranjene su uglavnom na severnoj hemisferi.
Poznata su višestruko korisna svojstva zove. U kori se nalazi materija koja štiti čovekovo telo od napada virusa, plod je bogat vitaminom C i njegov potencijal za ljudsko zdravlje tek treba istražiti. Kod nas se zova koristi samo u proizvodnji soka, dok se u drugim zemljama odavno koristi za potrebe farmaceutske i prehrambene industrije. Zova se može koristiti i u ukrasne svrhe. Služi i kao bioindikator, jer uspeva u pojačanim uslovima zagađenosti vazduha pa je pokazatelj povećanog zagađenja u prostoru.
Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (reznicama). U komercijalne svrhe zova se vegetativno razmnožava pri čemu se koriste zrele, zelene i poluzelene reznice.
Većina se vrsta zova navode kao otrovne biljke. Otrovni su nezreli plodovi Sambucus nigra, a toksini se nalaze i u kori, listovima i letorastama. Sadrži tri toksina - sambunigrin, prunasin i holokalin. Indikatori otrovanja zovom su mučnina, povraćanje i proliv, bolovi i grčevi u trbuhu.
Zova uspeva u područjima gde prosečna mesečna temperatura u oktobru varira od 7,2 do 15 °C. Kod nas je raširena gotovo svuda. Sambucus nigra je otporna na zimsku hladnoću, podnosi do -29 °C u periodu mirovanja. Zova cveta dosta kasno, od maja do avgusta, stoga retko strada od prolećnih mrazeva.
Zova se svrstava u biljne vrste koje imaju visoke potrebe za vodom. Može se uzgajati u područjima koja imaju 700 mm padavina godišnje. Često se nalazi uz obale reka.
Koren zove se prostire plitko i potrebno joj je osigurati dovoljno vlage, naročito u vreme rasta plodova - u leto. Važan je pažljiv odabir lokacije kako bi se smanjio potencijalni uticaj suše.
Zova raste kao žbun ili stablo. Na prostorima Evrope raširenije je gajenje u obliku stabla, s visinom debla od 80 do 100 cm. Pri ovakvom se uzgojnom obliku postiže veći prinos, a žbunoliki svoje prednosti pokazuje u manjem povijanju grana.
Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizacije i ekoloških uslova gajenja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 do 6 x 5 m, a u gajenju u obliku žbuna razmak je unutar reda 2,5 do 3,5 m.
Sadi se u jesen ili proleće. Jesenjem se sadnjom postiže potpuniji rast korena i pravovremeno kretanje vegetacije u proleće. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Ipak, problem jesenjoj sadnji mogu predstavljati voluharice. Prolećno se sadnja preporučuje jedino u brdsko - planinskim uslovima, gde postoji opasnost od zimskog izmrzavanja.
Budući da se glavnina korenja rasprostire na 10 do 20 cm pa je pre sadnje potrebno zemljište pripremiti oranjem na 40-tak cm dubine. Oranje se preporučuje obaviti u avgustu.
Standardnom đubrenjem dodaje se 600 do 800 kg NPK đubriva godišnje, a azot se daje u dva puta - u proleće i jesen u jednakom odnosu. Godišnje je potrebno 50 do 80 kg azota po ha.
Stablo zove rodi već druge godine nakon sadnje i rađa redovno svake godine s prosečno 20 - 30 kg plodova po biljci. Najčešće se povećavanjem prinosa smanjuje kvalitet ploda. Berba se obično obavlja u fazi kada svi plodovi postignu plavocrnu boju, ali optimalan rok berbe zavisi o nameni plodova. Često dolazi do neuravnoteženog dozrevanja plodova kao i je potrebno obavljati višekratnu berbu.
OPREZ! Paziti da se među ubranim plodovima ne nađu zeleni plodovi, jer sadrže otrovne glikozide sambunigrina.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Haschberg
Kukuruz kako ga ja zovem svaštara, hibrida izmješano četri fao grube u jednoj parceli. Proljetna brazda, preorana livada 10.3.2025 god ono da si zasladim dan poslije rođendana ono kako bi neki rekla ajde da probamo a ko je brobao taj se i usra... ali očito da ja nisam.
Ova sićušna fascinantna biljka zove se Sphaerocarpos i pripada skupini jetrenjarki, koje su srodne mahovinama. Na žalost još uvijek nema svoj hrvatski narodni naziv. Kod nas se mogu pronaći dvije vrlo slične vrste, a da bismo ih odredili trebamo gledati zrele spore pod mikroskopom. O njima se u Hrva...
NAJTEŽI BOŠKARIN U HRVATSKOJ ZOVE SE MAROŽIN I TEŽI 1340 KILOGRAMA Općina Kanfanar i ove godine nastavlja tradiciju poticanja uzgoja i očuvanja istarskog vola, kastrata istarskog goveda, kao zaštićene i ugrožene pasmine životinja. „Jakovlja je više od obične manifestacije. Ono je srce našeg identite...
Kako vi zovete veliku, emajliranu posudu u kojoj se topi mast? Kotluša, kotao, oranija, kazan...? Ili nekako drugačije? Foto: Karolina Rastija
Poslednjih godina zova sve više zauzima svoje mesto u voćarskim zasadima. Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je ”Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope, koja se pokazala kao izuzetno pogodna za naše podneblje. Ulaganja u zovu su znatno manja u poređenju sa drugim voćnim kulturama, a prinosi s...
Pored standardne ponude sezonskog voća i povrća na beogradskom kvantašu -Veletržnici beograd prethodne nedelje se mogla naći i indijska smokva ili kako je drugačije zovu jestivi kaktus, veoma zdrava namirnica, bogata vlaknima, mineralima i vitaminima, veoma prijatnog i osvežavajućeg ukusa. #indijska...
NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno...
Konačno! Potrošači u Srbiji će od petka, 5. januara moći da se upišu u registar "Ne zovi" i tako se zaštite od neželjenih poziva i poruka trgovaca i oglašivača koji nude svoje robe i usluge. Uvođenje ovog registra propisano je Zakonom o zaštiti prava potrošača, a na osnovu pravilnika objavljenog u S...
Ajdamak, kočenje, kočanjike ili kočanjke, šepurina, čokanjice, okominje... A kako vi zovete okrunjeni klip kukuruza? U mom selu se kočanjikama zalagala vatra, uz pomoć kanapa i dva klipa bi se povlačila linija setve povrća, ali bi kočanjka bila zgodna da se njome dodatno učvrste ukrštene zadnje noge...
Organizacija je pola posla, zato na vrijeme planirajte posjetu ili učešće na 10. Savjetovanju i sajmu mljekara Republike Srpske, koje se održava 4. i 5. marta 2025. godine u Gradiški. Za dodatne informacije pišite na e-mail: uppmrs@gmail.com ili zovite na tel: 051/492-997
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Vedran Stapić To sam trebao inače spojiti sa ovom velikom parcelom koja je 4,67 h ali je problem neznam gdje beton što su pronašli plin, nemogu ga Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Vedran Stapić Žao mi je samo što nisam ubacio nešto KWS sjemena. Več sam išao na ossk Drava. I sada več mogu zaključiti gdje i što za iduču godinu Više [+]
Vedran Stapić
pre 1 nedelju
Da, zato i postoje različiti hibridi, da ih se proba u raznim taktikama
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Vedran Stapić Izgleda sav super kakva je sušna godina. To je OSSK hibrid jedino što kod nas pri vrhu Bilogore uspjeva i u sušama. Da nije suša bilo Više [+]
Vedran Stapić
pre 1 nedelju
Izgleda prilično dobar, u odnosu na mnoge druge table u Slavoniji i Baranji