Engleski naziv: Black elder, elderberry | Latinski naziv: Sambucus nigra L.
Zova je većinom drvenasta biljka, dok se ređe može naći kao zeljasta višegodišnja biljka. Poznato je 40-tak vrsta zove, a sve su pripadnice roda Sambucus. Rasprostranjene su uglavnom na severnoj hemisferi.
Poznata su višestruko korisna svojstva zove. U kori se nalazi materija koja štiti čovekovo telo od napada virusa, plod je bogat vitaminom C i njegov potencijal za ljudsko zdravlje tek treba istražiti. Kod nas se zova koristi samo u proizvodnji soka, dok se u drugim zemljama odavno koristi za potrebe farmaceutske i prehrambene industrije. Zova se može koristiti i u ukrasne svrhe. Služi i kao bioindikator, jer uspeva u pojačanim uslovima zagađenosti vazduha pa je pokazatelj povećanog zagađenja u prostoru.
Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (reznicama). U komercijalne svrhe zova se vegetativno razmnožava pri čemu se koriste zrele, zelene i poluzelene reznice.
Većina se vrsta zova navode kao otrovne biljke. Otrovni su nezreli plodovi Sambucus nigra, a toksini se nalaze i u kori, listovima i letorastama. Sadrži tri toksina - sambunigrin, prunasin i holokalin. Indikatori otrovanja zovom su mučnina, povraćanje i proliv, bolovi i grčevi u trbuhu.
Zova uspeva u područjima gde prosečna mesečna temperatura u oktobru varira od 7,2 do 15 °C. Kod nas je raširena gotovo svuda. Sambucus nigra je otporna na zimsku hladnoću, podnosi do -29 °C u periodu mirovanja. Zova cveta dosta kasno, od maja do avgusta, stoga retko strada od prolećnih mrazeva.
Zova se svrstava u biljne vrste koje imaju visoke potrebe za vodom. Može se uzgajati u područjima koja imaju 700 mm padavina godišnje. Često se nalazi uz obale reka.
Koren zove se prostire plitko i potrebno joj je osigurati dovoljno vlage, naročito u vreme rasta plodova - u leto. Važan je pažljiv odabir lokacije kako bi se smanjio potencijalni uticaj suše.
Zova raste kao žbun ili stablo. Na prostorima Evrope raširenije je gajenje u obliku stabla, s visinom debla od 80 do 100 cm. Pri ovakvom se uzgojnom obliku postiže veći prinos, a žbunoliki svoje prednosti pokazuje u manjem povijanju grana.
Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizacije i ekoloških uslova gajenja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 do 6 x 5 m, a u gajenju u obliku žbuna razmak je unutar reda 2,5 do 3,5 m.
Sadi se u jesen ili proleće. Jesenjem se sadnjom postiže potpuniji rast korena i pravovremeno kretanje vegetacije u proleće. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Ipak, problem jesenjoj sadnji mogu predstavljati voluharice. Prolećno se sadnja preporučuje jedino u brdsko - planinskim uslovima, gde postoji opasnost od zimskog izmrzavanja.
Budući da se glavnina korenja rasprostire na 10 do 20 cm pa je pre sadnje potrebno zemljište pripremiti oranjem na 40-tak cm dubine. Oranje se preporučuje obaviti u avgustu.
Standardnom đubrenjem dodaje se 600 do 800 kg NPK đubriva godišnje, a azot se daje u dva puta - u proleće i jesen u jednakom odnosu. Godišnje je potrebno 50 do 80 kg azota po ha.
Stablo zove rodi već druge godine nakon sadnje i rađa redovno svake godine s prosečno 20 - 30 kg plodova po biljci. Najčešće se povećavanjem prinosa smanjuje kvalitet ploda. Berba se obično obavlja u fazi kada svi plodovi postignu plavocrnu boju, ali optimalan rok berbe zavisi o nameni plodova. Često dolazi do neuravnoteženog dozrevanja plodova kao i je potrebno obavljati višekratnu berbu.
OPREZ! Paziti da se među ubranim plodovima ne nađu zeleni plodovi, jer sadrže otrovne glikozide sambunigrina.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Haschberg
Kukuruz kako ga ja zovem svaštara, hibrida izmješano četri fao grube u jednoj parceli. Proljetna brazda, preorana livada 10.3.2025 god ono da si zasladim dan poslije rođendana ono kako bi neki rekla ajde da probamo a ko je brobao taj se i usra... ali očito da ja nisam.
Kuće pod moćnim Velebitom, utopljene u zelenilu – prizor tišine, pripadnosti i doma. Priroda nas zove da usporimo, da se sjetimo tko smo i odakle dolazimo. #RuralFoto #selo
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
Pošto sam uspela da oživim zovu i smokvu iz reznice, htela sam da probam to i sa kruškom... 😀 Korenčića nema, al je zato ucvetala...
Do danas sam živio u zabludi da je raštika (ili rašćika) tipična za naše krajeve, kad je ovdje u Keniji vidim već na trećem lokalitetu. Kelj raštan na svahiliju se zove sukuma wiki. Doslovan prijevod tog izraza bio bi “poguraj tjedan”, jer se raštika često koristi u svakodnevnoj prehrani siromašnih...
Svakog proleća za ratare ista bojazan, da ne udari grad na tek nikle useve. Sistem protivgradne zaštite postoji odavno, međutim problemi u njenom funkcionisanju nikako da se reše. Teško se nalaze strelci, a njihovo angažovanje malo se plaća. “Kad god je loše vreme zovu nas, pripravni smo stalno, oba...
Prava ljubav je besplatna i bezuvjetna, ne očekuje nikakav uzvrat. To je ljubav na koju Bog zove. A mi smo ljudi iskrivili ljubav. Ona je u ljudi često interesna i sebična. Uvjetna. Treba u svakom čovjeku gledati stvorenje Božje i ljubiti ga poput Boga, bio čovjek loš ili dobar. Zato ljubiti nije uv...
Sa Očauš planine pogled je do Save. Branje Ljekovitog bilja , Pozdrav planinama Poći ću sutra opet Zovu me visine, Na najviši vrh se popet, Pozdravit svoje! #ruralfoto #priroda
Organizacija je pola posla, zato na vrijeme planirajte posjetu ili učešće na 10. Savjetovanju i sajmu mljekara Republike Srpske, koje se održava 4. i 5. marta 2025. godine u Gradiški. Za dodatne informacije pišite na e-mail: uppmrs@gmail.com ili zovite na tel: 051/492-997
NAJTEŽI BOŠKARIN U HRVATSKOJ ZOVE SE MAROŽIN I TEŽI 1340 KILOGRAMA Općina Kanfanar i ove godine nastavlja tradiciju poticanja uzgoja i očuvanja istarskog vola, kastrata istarskog goveda, kao zaštićene i ugrožene pasmine životinja. „Jakovlja je više od obične manifestacije. Ono je srce našeg identite...
Damir Senjan
pre 5 meseci
Vedran Stapić To sam trebao inače spojiti sa ovom velikom parcelom koja je 4,67 h ali je problem neznam gdje beton što su pronašli plin, nemogu ga Više [+]
Damir Senjan
pre 5 meseci
Vedran Stapić Žao mi je samo što nisam ubacio nešto KWS sjemena. Več sam išao na ossk Drava. I sada več mogu zaključiti gdje i što za iduču godinu Više [+]
Vedran Stapić
pre 5 meseci
Da, zato i postoje različiti hibridi, da ih se proba u raznim taktikama
Damir Senjan
pre 5 meseci
Vedran Stapić Izgleda sav super kakva je sušna godina. To je OSSK hibrid jedino što kod nas pri vrhu Bilogore uspjeva i u sušama. Da nije suša bilo Više [+]
Vedran Stapić
pre 5 meseci
Izgleda prilično dobar, u odnosu na mnoge druge table u Slavoniji i Baranji