Engleski naziv: Black elder, elderberry | Latinski naziv: Sambucus nigra L.
Zova je većinom drvenasta biljka, dok se ređe može naći kao zeljasta višegodišnja biljka. Poznato je 40-tak vrsta zove, a sve su pripadnice roda Sambucus. Rasprostranjene su uglavnom na severnoj hemisferi.
Poznata su višestruko korisna svojstva zove. U kori se nalazi materija koja štiti čovekovo telo od napada virusa, plod je bogat vitaminom C i njegov potencijal za ljudsko zdravlje tek treba istražiti. Kod nas se zova koristi samo u proizvodnji soka, dok se u drugim zemljama odavno koristi za potrebe farmaceutske i prehrambene industrije. Zova se može koristiti i u ukrasne svrhe. Služi i kao bioindikator, jer uspeva u pojačanim uslovima zagađenosti vazduha pa je pokazatelj povećanog zagađenja u prostoru.
Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (reznicama). U komercijalne svrhe zova se vegetativno razmnožava pri čemu se koriste zrele, zelene i poluzelene reznice.
Većina se vrsta zova navode kao otrovne biljke. Otrovni su nezreli plodovi Sambucus nigra, a toksini se nalaze i u kori, listovima i letorastama. Sadrži tri toksina - sambunigrin, prunasin i holokalin. Indikatori otrovanja zovom su mučnina, povraćanje i proliv, bolovi i grčevi u trbuhu.
Zova uspeva u područjima gde prosečna mesečna temperatura u oktobru varira od 7,2 do 15 °C. Kod nas je raširena gotovo svuda. Sambucus nigra je otporna na zimsku hladnoću, podnosi do -29 °C u periodu mirovanja. Zova cveta dosta kasno, od maja do avgusta, stoga retko strada od prolećnih mrazeva.
Zova se svrstava u biljne vrste koje imaju visoke potrebe za vodom. Može se uzgajati u područjima koja imaju 700 mm padavina godišnje. Često se nalazi uz obale reka.
Koren zove se prostire plitko i potrebno joj je osigurati dovoljno vlage, naročito u vreme rasta plodova - u leto. Važan je pažljiv odabir lokacije kako bi se smanjio potencijalni uticaj suše.
Zova raste kao žbun ili stablo. Na prostorima Evrope raširenije je gajenje u obliku stabla, s visinom debla od 80 do 100 cm. Pri ovakvom se uzgojnom obliku postiže veći prinos, a žbunoliki svoje prednosti pokazuje u manjem povijanju grana.
Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizacije i ekoloških uslova gajenja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 do 6 x 5 m, a u gajenju u obliku žbuna razmak je unutar reda 2,5 do 3,5 m.
Sadi se u jesen ili proleće. Jesenjem se sadnjom postiže potpuniji rast korena i pravovremeno kretanje vegetacije u proleće. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Ipak, problem jesenjoj sadnji mogu predstavljati voluharice. Prolećno se sadnja preporučuje jedino u brdsko - planinskim uslovima, gde postoji opasnost od zimskog izmrzavanja.
Budući da se glavnina korenja rasprostire na 10 do 20 cm pa je pre sadnje potrebno zemljište pripremiti oranjem na 40-tak cm dubine. Oranje se preporučuje obaviti u avgustu.
Standardnom đubrenjem dodaje se 600 do 800 kg NPK đubriva godišnje, a azot se daje u dva puta - u proleće i jesen u jednakom odnosu. Godišnje je potrebno 50 do 80 kg azota po ha.
Stablo zove rodi već druge godine nakon sadnje i rađa redovno svake godine s prosečno 20 - 30 kg plodova po biljci. Najčešće se povećavanjem prinosa smanjuje kvalitet ploda. Berba se obično obavlja u fazi kada svi plodovi postignu plavocrnu boju, ali optimalan rok berbe zavisi o nameni plodova. Često dolazi do neuravnoteženog dozrevanja plodova kao i je potrebno obavljati višekratnu berbu.
OPREZ! Paziti da se među ubranim plodovima ne nađu zeleni plodovi, jer sadrže otrovne glikozide sambunigrina.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Haschberg
Najveću brigu javnosti, kada je reč o upotrebi pesticida, danas izazivaju njihovi ostaci na tretiranim biljkama i delovima biljaka koji služe za ljudsku ishranu. Osim maksimalno dozvoljenih količina za pojedinačne aktivne materije, ni regulativa u Srbiji, ni u Evropskoj uniji, ne postavlja ograničen...
#RuralFoto #Životinje Postoji jedno selo u Bosni i Hercegovini ,zove se Lukomir.Tamo žive prelijepi divlji konji.Tako su mirni i tihi da su mi uzimali hranu iz ruke.
Ova sićušna fascinantna biljka zove se Sphaerocarpos i pripada skupini jetrenjarki, koje su srodne mahovinama. Na žalost još uvijek nema svoj hrvatski narodni naziv. Kod nas se mogu pronaći dvije vrlo slične vrste, a da bismo ih odredili trebamo gledati zrele spore pod mikroskopom. O njima se u Hrva...
Na beogradskoj pijaci Skadarlija (koju mnogi češće zovu po starom imenu Bajlonijeva pijaca) danas su tezge bile prepune jagoda i trešanja. I dok sezona jagoda uskoro pralazi, trešnje tek pristižu pa su u skladu s tim i cene. Jagode koštaju od 150 do 250 dinara, dok su trešnje od 300 do 500 dinara. N...
Kako ih zovu kod Vas?
IRENA KOTIGA
pre 2 godine
Ako sam dobro zaključila i rijec je o vrsti šljive mi ih zovemo Ciburini
Kako vi zovete ovo: woow 😍 Kako mi zovemo ovo: Titan 18 😬💪 Više o Titanu možete pronaći na linku: https://shorturl.at/NP236
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
Peskovito tlo na severu Vojvodine idealno je za uzgoj voća i vinove loze, ali u poslednje dve decenije ima sve više zasada zove kao izuzetno rentabilne kulture, gde se gaji na blizu 40 ha. Prosečan rod je oko 12 t/ha. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani za cvet, ali plodovi zove donose čak...
