Sudanska trava

Sudanska trava ima tanku i visoku stabljiku, dobro bokori, ima dosta lista, pa se koristi za proizvodnju sena. Spada među sirkove koji su rašireni u toplim predelima. Uspeva svuda gde se gaji i kukuruz, i nije posebno zahtevna kad je u pitanju zemljište.

Može se kositi više puta, a upotrebljava se za spremanje silaže (silira se kada naraste do visine 120 - 130 cm jer je odnos hranjivih materije tada najpogodniji, a zbog visokog sadržaja šećera dodaci siliranju nisu potrebni) i za zelenu krmu (najpogodnije je kada naraste na visinu od 60 cm).

Sudanska trava ima izrazito velike potrebe za azotom koji se dodaje u količini od 120 - 150 kg/ha, fosfora 80 - 100 kg/ha, a kalijuma 120 - 160 kg/ha. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva treba dodati pre oranja, a drugu polovinu u dopunskoj obradi zemljišta. Do 1/3 azota treba uneti sa predsetvenom obradom zemljišta, a preostale količina 30 - 40 kg/ha azota dodaje se u prihrani kada sudanska trava ima 6 do 10 listova kao i posle svakog košenja treba obaviti prihranu sudanske trave sa 30 - 40 kg/ha azota (100 - 150 kg/ha KAN-a). Od prihrane do upotrebe (košenja ili napasivanja) treba proći najmanje oko 20 dana.

Za proizvodnju mase za silažu može se uzgajati kao glavni usev ili kao postrni usev posle iskorištavanja ozimih krmnih useva (grašak, grahorice i krmna repica). 

Seje se od maja do avgusta na razmak između redova 15 - 20 cm za zelenu krmu, seno i napasanje, a za proizvodnju silaže na međuredni razmak od 70 cm, kao kukuruz, zbog korištenja silažnog kombajna. Dubina setve sudanske trave je 3 - 4 cm. Norma setve iznosi 25 - 30 kg/ha. Samo se u postrnoj setvi mora upotrebiti veća količina semena 30 - 40 kg/ha.

Izvor:

• Prof. dr. P. Erić, dr. V. Mihailović, prof. dr. B. Ćupina, prof. dr. Đ. Gatarić; Krmne okopavine; Novi Sad, 2004.
• Semenarna