Na poljoprivrednom gazdinstvu Šušak u Stajićevu bave se mlečnim govedarstvom i dnevno proizvedu između 150 i 200 litara mleka.
"Celo svoje detinjstvo pamtim kroz rad u štali, sa kravama. Tako sam zavolela seoski život i odlučila da nakon osnovne škole upišem smer veterinarski tehničar. Plan je bio da nakon srednje škole nastavim školovanje na fakultetu, ali otac je u međuvremenu preminuo. Tada se sve promenilo."
Ovako počinje priču dvadesettrogodišnja Anastasija Šušak iz Stajićeva kraj Zrenjanina koja je nakon porodične tragedije preko noći odrasla i preuzela obaveze na gazdinstvu. Pored 11 hektara obradive površine, zajedno sa majkom, dve sestre i bratom, brinula se i o kravama kojih je tada bilo pedesetak. Poučena iskustvom i željom za opstanak gazdinstva, ova mlada i perspektivna devojka nikada nije pomislila da odustane.
"Najveće zasluge pripadaju mom ocu i majci koji su godinama gradili i radili da bi naša proizvodnja bila stabilna. U međuvremenu su povećavali i broj grla na farmi ostavljajući žensku telad kako bi radili i na genetici", kaže ona za Agroklub.
Uprkos trudu da održe taj broj krava, nakon očeve smrti, ipak su bili primorani da prodaju dvadesetak. Poslove u štali su, kaže, podelili, pa je tako majka zadužena za mužu i hranjenje krava, a ona za čišćenje.
"Naš dan počinje i završava se u štali. Svako od nas ima svoja zaduženja, a brat i sestre su tu da pomognu kad treba", ističe ova vredna devojka.
S obzirom na to da se bave mlečnim govedarstvom, na njihovoj farmi se dnevno proizvede između 150 i 200 litara mleka koje predaju mlekari. Žensku telad uvek ostavljaju za priplod.
Kako stočarstvo nikako ne ide bez ratarske proizvodnje, porodica Šušak na više od 10 hektara gaji kukuruz, suncokret, pšenicu, ječam, a u planu je da od ove godine u setvenu strukturu uključe i lucerku kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe svih grla na farmi.
Uz stalne obaveze u polju i na farmi, Anastasija je već skoro četiri godine zaposlena u firmi kao rukovalac poljoprivredne tehnike, to jest traktorista. Istina, netipično za jednu mladu devojku, ali kako kaže, nije želela da propusti priliku i nauči nešto novo.
"Radim sve, od oranja do žetve. Vozim i viljuškar, telehender, a dešava se da u sezoni menjam kolegu na kombajnu. Volim traktore i svoj posao."
Pored toga što uživa u poslovima koje obavlja, Anastasija tvrdi da je ipak jako teško baviti se poljoprivredom.
"Vremenski uslovi su nekada nepredvidivi. Stalno se donose neke važne odluke. Ako ne stignete na vreme da istretirate njivu, može doći do problema. Ako ne ispoštujete procedure i vreme ne dozvoli ulazak na parcelu, onda to zaista može biti izazovno i zahtevno", ističe ona.
Kako dodaje, stočarstvo je ubedljivo najteža grana poljoprivrede, jer zahteva konstantu prisutnost i posvećenost. Nema ni dana odmora, a uglavnom je i fizički naporno. Međutim, ona je istrajna u tome da održi gazdinstvo i proizvodnju. Evo i zašto.
"Cilj nam je da obezbedimo bratu da on jednoga dana nastavi da se bavi ovim poslom. Znam koliko je meni bilo teško, jer neke stvari nisam imala od koga da naučim. Želim da mu pomognem, kako dobrom namerom, tako i svojim prisustvom."
Plavšići ne odustaju od stočarstva: Od male farme krava do 450 grla i robota za mužu
Velika motivacija i želja ove mlade preduzetnice je zapravo potreba da oživi sećanje na oca za koga kaže da je bio retko vredan i pošten čovek.
"Znala sam da je oduvek verovao u mene. Samim tim sam imala želju da to i dokažem", kaže nam ona.
Kako zaključuje na kraju razgovora, vetar u leđa i neizmernu podršku takođe ima i od nedavno osnovane Asocijacije agropreduzetnica Srbije čija je uloga osnaživanje i podrška svim ženama u agraru čime se jasno ističe da u svemu tome nisu same.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
