Proizvodnja mleka ove godine u Australiji je doživela dramatičan zaokret zbog obilnih kiša i odlične sezone ispaše. Očekuje se da će se efekti ovog trenda na tržištu još više osetiti sledeće godine.
Nakon dve godine ekstremne suše, Australija se vraća na globalno tržište mlečnih proizvoda. Prema procenama kancelarije USDA u Kanberi predviđeno je povećanje proizvodnje mleka za šest odsto do 2021. godine.
Nakon EU, Novog Zelanda i SAD-a ova zemlja je jedan od najvećih svetskih izvoznika, i to prvenstveno na, mnogima najpoželjnijem tržištu, Kini i Jugoistočnoj Aziji. Rast izvoza iz te zemlje bi mogao uticati na svetske cene mleka i negativno se odraziti na izvoz ostalih zemalja, piše agrarheute.
Prema procenama analitičara, tamo je proizvodnja mleka ove godine doživela dramatičan zaokret zbog obilnih kiša i izvrsne sezone ispaše u istočnoj Australiji. Očekuje se da će se efekti ovog trenda na tržištu još više osetiti sledeće godine.
Tako se za 2021. predviđa 9,4 miliona tona, što je porast od šest odsto ili 570.000 tona u odnosu na 2019. godinu koju je obeležila suša. Značajan oporavak u proizvodnji hrane za životinje u proleće ove godine nadopuniće rezerve do sledeće. Uz visoke rezultate žetve žitarica i njihovog pada cena, zajedno sa boljom dostupnošću vode nižim troškovima navodnjavanja, proizvodnja mleka sledeće godine bi mogla da dosegne nivo pre suše.
Osim toga, broj muznih krava u toj će se zemlji do iduće godine povećati za oko 10.000 na oko 1,45 miliona životinja. Očekuje se da će prerađivačka industrija i dalje davati prednost siru u odnosu na druge artikle. To je trajni trend koji se ispoljavao u poslednjih pet godina.
Mlečne regije Novi Južni Vels, Viktorija i Južna Australija, koje čine oko 81 odsto nacionalne proizvodnje mleka, zabeležile su značajan preokret u padavinama od januara do juna 2020. Sa 63 odsto nacionalne, Viktorija ima daleko najveći uticaj na ukupnu proizvodnju.
Regije u južnim državama prvenstveno zavise od vlastite paše, senu i silaži sa domaćih farmi. Na primer, u Viktoriji je u poslednjoj predsuši gotovo 50 odsto energije koju su koristila stada mlečnih krava dolazilo s pašnjaka. Još 20 odsto od sena i silaže, od čega veliki deo dolazi sa farmi, dok oko 30 odsto dolazi od žitarica.
Proizvođači mleka imali su koristi i od znatno nižih troškova hrane. Nakon kiša i obnavljanja pašnjaka, potražnja za senom i njegova cena su pali. Nastavak dobrih uslova daje dobre izglede za obnavljanje stočne hrane do 2021. godine.
Predviđa se da će izvoz tekućeg mleka doseći oko 265.000 tona 2021. godine, što je četiri više u odnosu na 255.000 tona u 2020. Dakle, trend rasta je kontinuiran, uprkos trgovinskim prekidima uzrokovanim pandemijom virusa korona ove godine.
Važan činilac je taj što su se glavni trgovinski partneri za ovu australijsku sirovinu (Kina, Hong Kong, Singapur i Vijetnam) oporavili od posledica virusa COVID-19 brže od mnogih drugih tržišta. Malezija i Filipini su druga dva glavna odredišta, koja čine oko 17 odsto ukupnog izvoza, a uprkos velikim poteškoćama sa pandemijom, obe su zemlje povećale uvoz i ne pokazuju znakove prekida trgovine.
Tagovi
Autorka
AKS u Bogatiću, koliko svinja je eutanazirano?
Blagi rast otkupnih cena prasadi i tovnih svinja, jagnjad i za 370 din/kg
Zašto je stomatološki pregled toliko važan kod konja?
Potrebe ovaca za vodom zavise od više faktora - kako izračunati koliko im treba?
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
