"Beefmaster" govedo se sve više uzgaja i u Evropi

Američka rasa goveda bifmaster sve više se uzgaja u Evropi, a centri su Portugal i Austrija. Nastala je ukrštanjem šortorna, hereforda i brahmana.

U SAD-u su 1930-ih uzgajani kao ciljani mešanci iz ekonomskih razloga. Ukrštanje između rasa započeo je Ed Lasater na farmi u Teksasu, a nastavio njegov sin Tom. Tačan rodovnik korišćenih grla nije poznat. Moderni bifmaster imaju nešto manje od jedne polovine brahmanske krvi i nešto više od jedne četvrtine uzgoja hereford i šortorn. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država je bifmaster priznalo za rasu 1954. godine. 

Otporne životinje

Zbog niza dobrih osobina, osim u SAD-u, uzgaja se u Africi i Brazilu. Odlikuje se otpornošću na više temperature, sušu i insekte. Veoma su blage naravi.

Boja dlake se kreće od svetlo do tamnocrvene, a životinje su srednje krupne. Krave dostižu težinu od 500 kg, maksimalno do 800 kg, dok bikovi mogu da dostignu i do 1.200 kg. Imaju malo zdravstvenih problema.

Krave imaju izražen majčinski instinkt i lako se tele. Prosečan razmak između teljenja je 344 do 361 dan. Prosečna težina teleta prilikom teljenja je 36 kg, a prilikom odbijanja, starosti 205 dana, je 265 kg ili 50 odsto od težine krave. Mlade junice i bikovi idu u priplod sa starošću od 14 do 16 meseci. Bremenite junice se tele oko 24 meseca starosti.

Sistem krava-tele

Najviše se koriste u sistemu uzgoja krava-tele, a glavna prednost je vrhunski kvalitet mesa koje je nežno i sočno. Zbog dobre iskorišćenosti hraniva i karakteristika smatra se profitabilnom rasom. Od ostalih ih razlikuje šest osnovnih principa selekcije: dispozicija, plodnost, težina, konformacija, izdržljivost i proizvodnja mleka.

Lasaterov koncept je bio da se biraju goveda samo na osnovu ovih šest osobina od ekonomske važnosti, isključujući mnoge osobine na koje su druge rase potrošile genetsku energiju kao što su boja dlake, raspored šara, oblik i dužina rogova, visina i druge spoljašne karakteristike.