Beli luk i jabukovo sirće umesto antibiotika

Nekada je prirodna ishrana životinja bila jedino moguća. Otuda ta  potrošačka nostalgija i floskula kako su nekada "u njihovo vreme" jaja i meso imali drugačiji ukus i boju. Naučnici su otkrili da, na primer, živina koja jede beli luk bolje napreduje, bolje iskorišćava hranu, koke su otpornije na bolesti, a nosivost jaja povećava se za 10%. Jaja tih kokošaka sadrže i niži nivo holesterola.

Koliko belog luka sme da jede kokoška?

Stručnjaci za živinarstvo savetuju da beli luk kokoškama treba davati osušen, samleven i izmešan sa ostalom hranom. Pošto ova namirnica ima jak miri, živinu treba postepeno navikavati. Beli luk možda i nije novina, jer se u ishrani kokošaka koristi od davnina. Onda je bio zaboravljen, jer su odgajivači želeli brzu zaradu i smenu generacija.

Preporučene količine belog luka u ishrani živine su 0,3% u ukupnoj količini hrane. Najveća preporučena doza je 5% belog luka u smeši. Preko te količine efekti izostaju, pa se treba pridržavati ove proporcije. Beli luk čini živinu otpornijom na bolesti i opšte je poznato da je u pitanju jedan od najjačih prirodnih antibiotika.

Nauka dokazala lekovitost jabukovog sirćeta

Ni jabukovo sirće ne zaostaje u lekovitosti za životinje. Violeta Petrović- Luković, savetodavac za stočarstvo iz Kragujevca navodi da je njegova primena u govedarstvu kod nas skoro nepoznata, ali se  u svetu obilato koristi.

"Dokazano je da jabukovo sirće poboljšava mlečnost krava, olakšava teljenje, mladunci imaju jače kosti. Neuporedivo je bolji od antibiotika, koji ne samo da je štetan za životinje, već kroz meso i mleko indirektno utiče na zdravlje ljudi. Jabukovo sirće može da spreči akutni i hronični mastitis, jalovost, brucelozu, slab apetit, podložnost nazebu ili gripoznim stanjima, paralizu grla zbog mlečne groznice", navodi Petrović- Luković.

Životinje same odbijaju predozirane obroke

Ustanovljeno je i to Kiš-Bardoš (Kiss-Bárdos) eksperimentom, da jabukovo sirće za dobar imunitet, životinjama treba davati sa vodom i to u razmeri - jedan litar sirćeta, 100 litara vode. U ovom odnosu sirće u vodi reguliše pH vode na ispod pet i životinje je rado piju. Merenja koja su obavljanja u pitkoj vodi stoke u letnjim mesecima, pokazala su da upravo ta voda ima 1.000 puta manje bakterija nego u onoj bez jabukovog sirćeta.

Predoziranje  jabukovim sirćetom kroz hranu ili vodu ne može da se desi, kao sa antibioticima, jer grlo će odbiti ponuđeno, ako mu sirće ne treba ili ga je previše. Ovo sirće može da se daje i ovcama, kozama, konjima, živini. Životinje koje ga konzumiraju su otpornije, zdravije, i daju proizvode koji su bolji za ljude.

Trend zdrave ishrane životinja počeo je ponovo od 2006. godine, kada su u Evropskoj uniji zabranjeni antibiotici u gajenju. Zato se tražila adekvatna prirodna zamena, te su se tako beli luk i jabukovo sirće, ali i čitav niza prirodnih namirnica, ponovo  našli u ishrani životinja.