Nije logično da neko ko je matičio, prekine da matiči, pa kad bude bolja cena da se ponovo vrati matičenju. To ne može. Kad prekineš godinu, ti si 'izgubio' grla za sva vremena, kaže referent za stočarstvo Matične službe "VS Dejan Vet" u Aranđelovcu Branko Šejat.
Zbog niske cene jagnjadi, pojedini proizvođači odlučili su da prekinu sa matičnjem, kako je u datom momentu ovčarska proizvodnja postala izazovna u svojoj isplativosti. Međutim, referent za stočarstvo Matične službe "VS Dejan Vet" u Aranđelovcu Branko Šejat, kaže za Agroklub da su ovo pojedinačni slučajevi revolta stočara i da se zapravo matičenje ovaca, bar u šumadijskim selima, povećava iz kvartala u kvartal.
"Nije logično da neko ko je matičio, prekine da matiči, pa kad bude bolja cena da se ponovo vrati matičenju. To ne može. Kad prekineš godinu, ti si 'izgubio' grla za sva vremena. To je više revolt i pretnja, iako mnogi sa razlogom kukaju, svi smo zbog korone na neki način ugroženi", kaže Šejat.
Kako smo ranije pisali, ovčarstvo je poslednjih godina u ekspanziji pre svega zbog subvencija koje Ministarstvo poljoprivrede daje i veliki broj ljudi se opredeljuje za uzgoj i to je razlog odlične ponude jagnjadi duži vremeski period na stočnim pijacama, ali ujedno i njihove niže cene.
Dominira cena jagnjadi od 220 dinara, ali sa tendencijom pada, a ponuda je iz sedmice u sedmicu sve bolja i raznovrsnija dok ovaca u ponudi ima sporadično. Njihova cena zavisi od klase, starosti kao i rase i kreće se od 110 do 130 dinara za kilogram, ali u ponudi je svega po desetak grla, izveštaj je sa lozničke stočne pijace, koji je sličan stanju u ostatku Srbije.
"Stao je izvoz, nema potrošnje mesa, mnogo se nagomilalo i to je problem svih mojih proizvođača. Ne znaju šta će sa jagnjadima koja prerastaju i to su već dviske."
Iako se u više navrata govorilo o izvozu jagnjadi za Kinu i zemlje Bliskog Istoka, pandemija je, čini se, sprečila i naznake o mogućem inostranom plasmanu. Ipak, naš sagovornik ističe da samo izvoz i organizovan otkup može da popravi trenutnu situaciju u srpskom ovčarstvu.
S druge strane, ova situacije ne treba da obeshrabri entuzijaste da razmišljaju o ozbiljnijem uzgoju ovaca. Međutim, Šejat naglašava da je velika greška krenuti odmah sa velikim brojem grla.
"Veća proizvodnja u ovčarstvu ne može da se desi odmah, proizvođač treba da krene od manjeg broja, pa da iz perioda u period povećava. Država subvencioniše kupovinu priplodnog podmlatka sa 50 odsto. Ali ne možeš da kupiš 200 jagnjadi i da kreneš u posao. Sa manjim brojem proizvođač vidi da li ima dovoljno kapaciteta, pre svega zemlje - paše, smeštaj - štala, infrastruktura...", kaže naš sagovornik i dodaje da se baš zato što postoje periodi kada se, kao sada, javlja problem sa cenom jagnjadi, ne treba 'zaletati', ako nemamo obezbeđen i plasman.
Tagovi
Autorka
