Činčile - legalan ili nelegalan uzgoj?

Od 2009. godine u Srbiji postoji Zakon o dobrobiti životinja koji predviđa da se od ove godine više ne mogu uzgajati životinje isključivo radi krzna i kože. Sedam godina kasnije donet je Zakon o stočarstvu u kome se kaže da su krznašice domaće gajene životinje.

Uzgajivači činčila i dalje rade

Miodrag Stanković u selu Bujačić kod Valjeva ima farmu činčila od 1999. godine i jedan je od najvećih uzgajivača ovih životinja u Srbiji. 

"Mi smo jednim zakonom od 1. januara 2019. godine bili u obavezi da prekinemo uzgoj činčila. Po drugom zakonu ovo su domaće životinje. Ova dva zakona nisu usklađena i dolazimo u situaciju da ne znamo šta da radimo. Da ih pustimo u prirodu, ne možmo, ne bi preživele, to bi bilo zanemarivanje, ako nastavimo da ih gajimo kršimo zakon, ako bi njihovo krzno sad prodali, kažu opet kršimo zakon. I potpuno je nejasno u kakvoj smo poziciji", kaže Stanković.

U Srbiji je bilo oko 1.000 uzgajivača, i za polovinu od njih Stanković tvrdi da nisu prekinuli rad.  Udruženje uzgajivača je nadležnom Skupštinskom odboru predalo molbu da se utvrdi koji od ova dva zakona treba da poštuju.

"Takođe smo i od pravnika tražili tumačenja možemo li ili ne možemo da radimo. Zakon o stočarstvu je jasan po tom pitanju i nema nikakvih smetnji da nastavimo uzgoj. Kada je u pitanju izvoz, on je decidan da se žive životinje ne mogu izvoziti i mi to ne radimo. Mi ne želimo da se konfrontiramo sa državom, želimo da se u što kraćem roku nađe rešenje, a to je na koji način ćemo moći da nastavimo naš posao". 

Kunićari u Grupaciji za krznašice i kuniće Privredne komore Srbije

Meso činčila je afrodizijak

Za Zakon o dobrobiti životinja Stanković kaže da je neprecizan i nedorečen i pita šta bi bilo ako bi se i meso činčila koristilo u ishrani, kao što se koristi od zeca.

"Malo je poznato u Srbiji da se meso činčila može jesti. Kod uzgoja ovih životinja ne koriste se nikakvi antibiotici, meni nije poznato da one uopšte mogu imati neke bolesti. Oni koji rade sa njima ulaze u prostor u dezinfikovanoj obući, ruke moraju biti dezinfikovane, moraju nositi maske i rukavice. Zbog svega toga, nema razloga da se ne jede meso činčila. Rekli su mi da njihovo meso ima svojstva afrodizijaka, ja ne znam, nisam probao, ali tako su mi rekli", dodaje Stanković.

Ukoliko bi se desilo da se ovde definitivno zabrani uzgoj činčila u Srbiji onda će se tražiti neka druga destinacija za uzgoj u okviru Evropske unije jer se u većini država po rečima Stankovića, normalno trguje krznom.

"Nejasno nam je i zašto je ovaj zakon donet ovakav kakav jeste. Taj lobi koji je insistirao na donošenju zakona očigledno je imao dobru logistiku. Imamo informacije i da se sa ovakvim zakonskim rešenjem ne slažu sva udruženja za zaštitu životinja, već da je u pitanju mala grupa, a eto nastao je haos, jer se ne zna ko kome zabranjuje, ko kome dozvoljava, ko je relevantan u svemu tome", pita Stanković.

Ako država zabrani uzgoj činčila da se obeštete uzgajivači?!

Trenutno na farmi  u Bujačiću ima 1.000 činčila, mužjaci i ženke su stari 2 do 6 godina, a mladunci kada dostignu starost od 8 meseci smatraju se zrelim za proizvodnju krzna, objašnjava Nemanja Stanković, direktor preduzeća Uno Srbija.

"Ove životinje se gaje u posebnim uslovima, zaštićene su od buke, ljudi, od stresa, jer što su uslovi bolji, kvalitetnije je krzno. Ako se bilo šta poremeti, opada im dlaka i ne dobijamo u tom slučaju ništa. Ženke su nešto veće i njhovo krzno je sivo, dok je kod mužjaka krzno skoro crno na leđima i ono je više na ceni", kaže Stanković.

Napominje da je dnevno potrebno oko 4-5 sati da se završi sav potreban posao. Firma izvozi sirovo krzno u Češku, a ono se tamo dalje obrađuje, štavi i potom ide na finalnu obradu. Godišnje proizvedu oko 3.000 komada krzna.

Stankovići za sada ne razmišljaju šta bi bilo da država definitivno zabrani uzgoj činčila, i navode kao primer Holandiju da je ona za svoje uzgajivače posle zabrane, obezbedila oko 2,5 milijardi dolara na ime obeštećenja. Ipak se nadaju da će se sa državom razrešiti ove nedoumice i da će oni kao i mnogi drugi proizvođači u Srbiji nastaviti da rade.

Zakon ima podršku 88 odsto građana Srbije

Sa druge strane u Udruženju ORCA, koje je pre deset godina bilo jedan od inicijatora donošenja ovakvog zakona, smatraju da će država biti dosledna u poštovanju zakona i da će se zabraniti uzgoj krznašica.

"Poznato nam je da još ima uzgajivača u Srbiji koji nisu prekiuli rad. Prema informacijma koje smo dobili od Uprave za veterinu, reč je o uzgajivačima u Valjevu i Somboru, ali se nadamo da će država biti odlučna da se ovaj Zakon ispoštuje", kaže Elvir Burazerović, direktor Udruženja ORCA.

Objašnjava da su tokom januara uradili istraživanje koje je pokazalo da čak 88 odsto građana Srbije podržava odluku države da zabrani gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna.

"U odnosu na period kada je donet Zakon, podrška je porasla i mi smo zadovoljni zbog toga", naglašava Burazerović.
Kako ističu u Udruženju ORCA, do sada je 7 evropskih zemalja zabranilo uzgoj krznašica, dok će u još četiri Zakon stupiti na snagu u narednih nekoliko godina.